Predsednička rezidencija Gabrijela Borića u Santjagu deli ulicu sa prenatrpanim skloništem za beskućnike, što je simbol borbe sa stambenom krizom i porastom broja beskućnika u Čileu. Beskućništvo u zemlji je poraslo za više od 30% tokom poslednje četiri godine, istovremeno sa ekonomskom recesijom izazvanom pandemijom i povećanim prilivom imigranata.
Vlada je zabeležila porast od 21.126 beskućnika ove godine, u poređenju sa 15.435 u 2020. godini. Međutim, socijalni radnici tvrde da je stvarni broj beskućnika oko 40.000. Ova kriza je dovela do toga da čak i dobrostojeće oblasti postaju poprište beskućništva, gde porodice pretvaraju klupe u krevete.
Vlada je najavila prvi nacionalni popis beskućnika kako bi se bolje sagledao obim problema i olakšalo rešavanje istog. Očekuje se da će ovi podaci naterati vladu da usvoji efikasnije socijalne politike.
Sve veća vidljivost beskućnika u Čileu, zemlji koja se smatra prosperitetnijom od svojih suseda, stavila je ovaj problem u fokus javnosti. Policija je počela da ruši beskućničke kampove, što je izazvalo kontroverze zbog oštrog postupanja sa beskućnicima.
Kriza pristupačnih stanova u zemlji dovela je do porasta broja žena i dece na ulicama. Porodice su izgubile mogućnost plaćanja stanarina usled ekonomske krize izazvane pandemijom i masovnim protestima 2019. godine. Ova situacija je dovela do povećane potrebe za skloništima za beskućnike, dok postojećih manje od 200 ne može adekvatno da primi sadašnju populaciju beskućnika.
Predsednik Borić je obećao izgradnju 260.000 novih kuća tokom svog mandata kako bi se doneo određeni vid rešenja za ovu krizu. Međutim, mnogi strahuju da to neće biti dovoljno.
