Uobičajeni tretmani za Parkinsonovu bolest mogu se pozabaviti kratkoročnim simptomima, ali takođe mogu izazvati velike probleme kod pacijenata na duge staze. Naime, tretmani mogu izazvati diskineziju, oblik nekontrolisanih pokreta i držanja.
U nedavnoj studiji objavljenoj u The Journal of Neuroscience, istraživači sa Univerziteta Alabama u Birmingemu su zauzeli drugačiji pristup diskineziji i tretirali je kao „lošu motoričku memoriju“. Otkrili su da blokiranje proteina zvanog aktivin A može zaustaviti simptome diskinezije i efikasno izbrisati reakciju mozga na „lošu memoriju“ na određene tretmane Parkinsonove bolesti.
„Umesto da tražimo potpuno alternativni tretman, želeli smo da vidimo da li postoji način da sprečimo razvoj diskinezije“, rekao je David Figge, MD, Ph.D., glavni autor studije i docent u UAB-u. Katedra za patologiju. „Ako se diskinezija ne pojavi, pacijenti bi potencijalno mogli duže da ostanu na lečenju Parkinsonove bolesti.“
Parkinsonova bolest je neurodegenerativni poremećaj uzrokovan smrću neurona koji stvaraju dopamin. Da bi se suprotstavili ovom gubitku, kliničari trenutno koriste L-DOPA, lek koji je prekursor dopamina.
Kratkoročno, L-DOPA je od pomoći; ali dugoročno, to dovodi do diskinezije izazvane L-DOPA kod nekih pacijenata, što uzrokuje nevoljne, nestalne pokrete kao što su trzaji, vrpoljenje, pomeranje glave ili ljuljanje tela. Čak i ako pacijent prestane da uzima L-DOPA tokom određenog perioda, pokazalo se da se diskinezija brzo vraća – čim ovi pacijenti ponovo započnu lečenje.
„Činilo se kao da mozak formira motoričku memoriju, i svaki put kada je pacijent primio L-DOPA tretman, ovo sećanje se onda prisjetilo nakon svakog narednog izlaganja L-DOPA“, rekla je dr Karen Jaunarajs, docent u UAB-u. Odeljenje za neurologiju.
Zbog preklapanja između motoričke i bihevioralne memorije, tim je odlučio da pristupi diskineziji kao lošem pamćenju. Ako bi mogli da pronađu način da izazovu mozak da zaboravi svoju prethodnu istoriju lečenja, mogli bi potencijalno da produže korisnost L-DOPA za lečenje Parkinsonove bolesti.
Istraživači su prvo proučavali strijatum, region mozga koji je važan za kontrolu motora, da bi otkrili koje ćelije čuvaju „lošu motoričku memoriju“. Najznačajnije promene primećene su u neuronima zvanim D1-MSN, koji su delovali na sličan način kao neuroni u hipokampusu kada formiraju memoriju.
„Otkrili smo da su neki od ovih D1-MSN eksprimirali gene koji ukazuju na to da ih aktivira L-DOPA i geni koji su neophodni za stvaranje novih veza sa drugim ćelijama“, rekao je Figge. „Ovo je bilo veoma slično onome što se dešava kada naučite nešto novo i prisetite se tog sećanja.“
Istraživači su otkrili da je jedan gen u ovim D1-MSN neuronima aktiviranim sa L-DOPA preveden u protein koji se zove aktivin A. Blokiranjem funkcije aktivina A, istraživači su uspeli da blokiraju razvoj diskinezije izazvane L-DOPA kod mišjih modela.
„U suštini, zabranom funkcionisanja proteina, uspeli smo da zaustavimo razvoj simptoma diskinezije na modelima miševa, efikasno brišući pamćenje mozga o motoričkom odgovoru na L-DOPA“, rekao je Jaunarajs.
Na kraju, nadamo se da će ovi nalazi dovesti do razumevanja kako da se potpuno blokiraju ova loša motorička sećanja – iskorenjivanje simptoma povezanih sa diskinezijom kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
