Predsednik Džo Bajden i njegove kolege iz NATO-a sastaju se ove nedelje u Vašingtonu kako bi obeležili 75. godišnjicu najveće svetske bezbednosne organizacije baš u trenutku kada Rusija pritiska svoju prednost na bojnom polju u Ukrajini.
Trodnevni samit, koji počinje u utorak, biće fokusiran na načine da se Ukrajina uveri u trajnu podršku NATO-a i pruži nadu njenim građanima umornim od rata da bi njihova zemlja mogla preživeti najveći kopneni sukob u Evropi poslednjih decenija.
Mnogo toga što NATO može da uradi za Ukrajinu, pa i za globalnu bezbednost, pogrešno je shvaćeno. Alijansa se često smatra zbirom svih odnosa SAD sa evropskim partnerima, od uvođenja sankcija i drugih troškova Rusiji do slanja oružja i municije.
Ali kao organizacija, njen zadatak je ograničen na odbranu vojnim sredstvima svoje 32 zemlje članice — sveta tri musketara poput zaveta svi za jednog, jedan za sve — i posvećenost da se pomogne u očuvanju mira u Evropi i Severnoj Americi .
To takođe znači da neće biti uvučeni u širi rat sa nuklearno naoružanom Rusijom. Evo pogleda na NATO i kako on pomaže Ukrajini:
Osnovana 1949. godine, Organizaciju Severnoatlantskog pakta formiralo je 12 država da bi se suprotstavilo pretnji evropskoj bezbednosti koju je predstavljao Sovjetski Savez tokom Hladnog rata. Suočavanje sa Moskvom je u njenom DNK.
Redovi NATO-a su porasli od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma pre 75 godina — na 32 zemlje nakon što se Švedska pridružila ove godine, zabrinuta zbog sve agresivnije Rusije.
NATO-ova garancija kolektivne bezbednosti — član 5. ugovora — podupire njen kredibilitet. Politička je obaveza svih zemalja članica da priteknu u pomoć bilo kojoj članici čiji bi suverenitet ili teritorija mogli biti napadnuti. Ukrajina bi ispunila te kriterijume, ali je samo partner, a ne članica.
Vrata NATO-a su otvorena za svaku evropsku zemlju koja želi da se pridruži i može da ispuni zahteve i obaveze. Važno je da NATO svoje odluke donosi konsenzusom, tako da svaka članica ima pravo veta.
Sjedinjene Države su najmoćnija članica. Troši mnogo više na odbranu od bilo kog drugog saveznika i daleko nadmašuje svoje partnere u smislu vojnih mišića. Dakle, Vašington vodi dnevni red.
Svakodnevni rad NATO-a vodi njegov generalni sekretar — bivši norveški premijer Jens Stoltenberg, dok ga 1. oktobra ne zameni odlazeći holandski premijer Mark Rute.
Najviši civilni zvaničnik NATO-a predsedava skoro nedeljnim sastancima ambasadora u Severnoatlantskom savetu u njegovom sedištu u Briselu. On predsedava drugim „NAC-ovima“ na ministarskom nivou i samitima šefova država i vlada. Stoltenberg vodi štab NATO-a. On ne naređuje saveznicima okolo. Njegov posao je da podstiče konsenzus i govori u ime svih 32 člana.
Vojni štab NATO-a nalazi se u blizini u Monsu, Belgija. Uvek ga vodi vrhunski američki oficir. Trenutni vrhovni saveznički komandant za Evropu je armijski general Kristofer Kavoli.
Iako većina saveznika veruje da bi Rusija mogla da predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi, sam NATO ne naoružava Ukrajinu. Kao organizacija, NATO nema nikakvo oružje bilo koje vrste. Zajedno, alijansa pruža samo nesmrtonosnu podršku — gorivo, borbene obroke, medicinski materijal i pancire, kao i opremu za suzbijanje dronova ili mina.
Ali članovi šalju oružje sami ili u grupama.
NATO pomaže oružanim snagama Ukrajine da pređu sa vojne doktrine iz sovjetskog doba na moderno razmišljanje. Takođe pomaže u jačanju odbrambenih i bezbednosnih institucija Ukrajine.
U Vašingtonu će lideri NATO-a podržati novi plan za koordinaciju isporuke opreme Ukrajini i obuku njenih oružanih snaga. Lideri će obnoviti zavet da će se Ukrajina jednog dana pridružiti alijansi, ali ne dok je u ratu.
Dok su neki saveznici ostavili otvorenu mogućnost slanja vojnog osoblja u Ukrajinu, sam NATO ne planira to da uradi.
Ali ključni deo posvećenosti saveznika da brane jedni druge je odvraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina, ili bilo kog drugog protivnika, od pokretanja napada. Finska i Švedska su nedavno pristupile NATO-u zbog zabrinutosti zbog ovoga.
Sa ratom koji traje treću godinu, NATO sada ima 500.000 vojnog osoblja u visokoj spremnosti da se suprotstavi svakom napadu, bilo na kopnu, na moru, vazduhu ili u sajber prostoru.
Alijansa je udvostručila broj borbenih grupa duž svog istočnog krila, na granici sa Rusijom i Ukrajinom. Saveznici gotovo neprekidno izvode vojne vežbe. Jedan od njih ove godine, Steadfast Defender, uključivao je oko 90.000 vojnika koji su delovali širom Evrope.
Zbog visokih izdataka za odbranu SAD tokom mnogo godina, američke oružane snage imaju koristi ne samo od većeg broja trupa i superiornog naoružanja, već i od značajnih transportnih i logističkih sredstava.
Međutim, drugi saveznici počinju da troše više. Nakon godina rezova, članice NATO-a su se obavezale da će povećati svoje nacionalne budžete za odbranu 2014. godine kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.
Cilj je bio da svaki saveznik u roku od jedne decenije potroši 2% bruto domaćeg proizvoda na odbranu. Pre godinu dana, dok se ne nazire kraj rata, dogovorili su se da 2% postave donji prag potrošnje, a ne plafon.
Očekuje se da će rekordne 23 zemlje ove godine biti blizu cilja potrošnje, u odnosu na samo tri pre deceniju.