Stručnjaci za divlje životinje procenjuju da su poljoprivreda, rudarstvo, seča drva i druge ljudske aktivnosti na Borneu dovele do toga da slonovi koji žive na južnoazijskom ostrvu postanu ugroženi. Prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN), koja kategoriše vrste na „crvenoj listi“ prema nivou rizika sa kojima se suočavaju, na Borneu je u divljini ostalo samo 1.000 slonova.
Životinje koje su „kritično ugrožene“ su u ekstremnoj opasnosti od izumiranja ako se ne preduzmu napori za očuvanje. Sledeća kategorija su ugrožene životinje, kao što su Bornejski slonovi, koji se suočavaju sa veoma visokim rizikom od izumiranja ako se ništa ne preduzme.
„To je mala populacija i lako bi mogla da nestane ako samo dozvolimo razvoj bez ikakvih mera očuvanja, rekao je Kreg Hilton“, Tejlor, šef Jedinice za crvenu listu IUCN-a.
„Oni sa Bornea su zaista jedinstveni. To je mnogo manji slon. Ima drugačiji oblik lobanje. Genetika je drugačija. U prošlosti je bilo mnogo debata o tome da li je subpopulacija na Borneu jednostavno rezultat ljudske aktivnosti u istoriji ostrva. Svi dokazi sada govore da se radi o životinji koja se tamo doselila davno, naravno, kada je nivo mora bio mnogo niži i tada je tu uspostavljena populacija, koja se vremenom odvojila i postala posebna podvrsta. Vredi ga sačuvati jer ima jedinstvene evolucione karakteristike koje ne vidimo kod drugih azijskih slonova“, rekao je Kreg Hilton-Tejlor.
Stanište slonova Borneja, koji su generalno manji od slonova u Africi, opadalo je u poslednjih 75 godina, u početku zbog obimne seče.
Slonovi zatim ulaze u područja u kojima dominiraju ljudi u potrazi za hranom, gde mogu uništiti useve i suočiti se sa ubistvom iz osvete.
Njihovo stanište je dodatno izgubljeno zbog poljoprivrede, zasada drveta, rudarstva i velikih infrastrukturnih projekata.
Malezijske i indonežanske vlade, koje kontrolišu različite delove Bornea gde se nalaze slonovi, imaju akcione planove za očuvanje koji zahtevaju opsežnu koordinaciju sa korporacijama, privatnim vlasnicima zemljišta i zaštitnicima.
Među ovim merama, vlasti traže načine da stvore koridore za bezbedno kretanje slonova između različitih fragmentiranih područja njihovog staništa dok se razvoj neumoljivo kreće.
„Ne možete zatvoriti slonove u rezerve. Pokušaj da se ogradi rezervat bio bi izuzetno skup, ali takođe nije dobar za očuvanje vrste. Slonovi se moraju kretati između različitih oblasti tako da se mešaju. Tako se genetski fond stalno revitalizira. Ako ih ograničite na mala područja, imaćete genetske probleme. Zato moraju da se sele. Dugoročno, plan je da koegzistiraju i da se stvori svest u lokalnim zajednicama o vrednosti slonova kako ne bi došlo do ubijanja iz osvete“, rekla je Hilton-Tejlor.
