Nije sve u mozgu predviđeno da traje. Kako se naš mozak sastavlja, trilioni neuronskih veza moraju biti izgrađeni ili srušeni u pravo vreme i na pravom mestu. U suprotnom, seme poremećaja poput autizma može da pusti koren.
Docent u laboratoriji Cold Spring Harbor Gabrielle Pouchelon proučava kako je mozak povezan rano u životu. Pritom se nada da će otkriti poreklo različitih moždanih disfunkcija i nove načine za njihovo lečenje.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, Pouchelon i njen tim se bave procesom poznatim kao obrezivanje. Ovo je kada mozak uklanja nepotrebne veze između neurona. Rezidba dugotrajnih veza je relativno poznata. Pouchelonov tim se fokusira na posebne rane veze koje se prekidaju da bi se napravilo mesto za dugotrajna kola u zrelom mozgu. Iako su privremene, ove rane veze mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju moždanih kola u razvoju.
Pouchelonova laboratorija je sada otkrila da receptorski protein nazvan mGluR1 pomaže u regulisanju vremena ovih privremenih veza u mozgu miša. Njen tim je otkrio da bez mGluR1, neuronske veze ostaju predugo u regionu mozga koji kontroliše i obrađuje dodir preko brkova. Kada senzorni krug ne uspe pravilno da sazre, miševi pokazuju netipično ponašanje. Na primer, oni ne stoje na zadnjim nogama i njuškaju okolo kao što to čine drugi miševi.
Važno je da tim primećuje da se ovaj kritični korak u razvoju kola dešava tokom prve nedelje nakon rođenja. „Način na koji receptor funkcioniše izgleda da je drugačiji od onoga što je opisano u odrasloj dobi“, kaže Pouchelon.
„U kontekstu neurorazvojnih poremećaja, to znači da kada pokušavamo da ciljamo razvojne defekte, mogli bismo imati potpuno drugačiji terapeutski efekat u različitim fazama tokom razvoja.“
Pouchelonov tim se nada da bi njihovo otkriće moglo poslužiti kao vodič za dizajniranje budućih terapija za rano lečenje moždane disfunkcije. „Mozak je divna mašina čiji je posao prilagođavanje“, kaže Dimitri Dumontije, postdoktor u Pouchelonovoj laboratoriji koji je zajedno vodio ovu studiju.
„Dakle, kada proučavate neurorazvojne poremećaje kod odraslih ili čak tinejdžera, teško je identifikovati koji mehanizmi izazivaju simptome. Zato je razumevanje ranih prekretnica razvoja mozga ključno.“
Nada je da će naučnici otkriti kako tačno mozak sazreva, moći rano da spasu ovaj proces. Ovo bi moglo pomoći u sprečavanju pojave simptoma neuroloških poremećaja kao što je autizam.
Na kraju krajeva, svet je dovoljno težak za navigaciju kakav jeste. Rad Pouchelona i Dumontijea mogao bi jednog dana pomoći da se olakša život nebrojenim mladim ljudima.