Apelacioni sud u Parizu potvrdio je međunarodnu poternicu za sirijskim predsednikom Bašarom Asadom koji je izdala Francuska za navodno saučesništvo u ratnim zločinima tokom građanskog rata u Siriji.
Žana Sulcer i Klemens Vit, advokatice koji su zastupale tužioce, kao i nevladine organizacije koje stoje iza tužbe pozdravile su današnju odluku kao istorijsku.
U maju su francuski tužioci iz antiterorističkog odeljenja zatražili od sudija apelacionog suda u Parizu da donesu odluku o ukidanju naloga za hapšenje predsednika Asada, rekavši da on ima apsolutni imunitet kao šef države.
Francuski pravosudni organi izdali su međunarodne poternice prošlog novembra za Asadom, njegovim bratom Maherom Asadom, komandantom 4. oklopne divizije i dvojicom sirijskih generala, Gasanom Abasom i Basamom el Hasanom, zbog navodnog saučesništva u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti.
Međunarodni nalozi za hapšenje aktuelnih šefova država su veoma retki, a odluka pariskog suda da izda nalog za sirijskog predsednika predstavljala je snažnu osudu Asadovog režima.
Sirija nije član Međunarodnog krivičnog suda, što znači da sud tamo nema nadležnost. Međutim, advokati za ljudska prava su u prošlosti pozivali tužioce da otvore istragu o zločinima tokom građanskog rata u zemlji, tvrdeći da bi sud mogao da ima nadležnost nad sirijskim civilima koji su prisiljeni da pobegnu u Jordan, koji je član suda, međutim sud do sada nije otvorio istragu.
Više od 1.000 ljudi je ubijeno, a hiljade ranjeno u napadima u Dumi i Istočnoj Guti u avgustu 2013. godine.
Istragu o napadima vodi specijalna jedinica pariskog suda pod univerzalnom jurisdikcijom u Francuskoj. Otvoren je 2021. godine kao odgovor na krivičnu prijavu preživelih, a podneo ju je Sirijski centar za medije i slobodu izražavanja.
Međunarodna zajednica smatra da je Asadova vlada odgovorna za napad otrovnim gasom sarinom u predgrađu Damaska u istočnoj Guti, koje je tada držala opozicija. Sirijska vlada je negirala odgovornost i rekla da su napad izvele opozicione snage koje su pokušavale da izazovu stranu vojnu intervenciju.
SAD su zapretile vojnom odmazdom nakon napada, a tadašnji predsednik Barak Obama je rekao da će upotreba hemijskog oružja od strane Asada biti „crvena linija“ za Vašington. Međutim, američka javnost i Kongres bili su protiv ulaska u novi rat, pošto su se invazije u Avganistanu i Iraku pretvorile u ćorsokak.
