Novi uređaj može da meri ugljen-dioksid zarobljen u betonu jednostavnije i za trećinu vremena od trenutnih metoda. Istraživači sa Univerziteta u Tokiju radili su sa inženjerima u industriji na kreiranju uređaja nalik kutiji pod nazivom „betonska termička gravimetrija i analizator gasa“.
Uređaj zagreva uzorke betona na skoro 1.000°C, što dovodi do oslobađanja CO 2 u njemu kako bi se mogao meriti. Rad je objavljen u časopisu Journal of Advanced Concrete Technology.
U poređenju sa trenutnom tehnikom, koja uključuje dugotrajan i komplikovan proces drobljenja uzoraka betona u prah za uzorkovanje, ova nova metoda je jednostavnija, preciznija i lakša za korišćenje.
Istraživači se nadaju da će to doprineti trgovini CO 2 u budućnosti, jer industrija betona i cementa radi na kompenziranju svojih emisija kao deo globalnih ciljeva za upravljanje gasovima staklene bašte.
Beton je svuda. Živimo u njemu, hodamo po njemu, čak i snimamo filmove i pišemo pesme o njemu. Sveprisutan u savremenom životu, pa čak i u starom Rimu, ovaj čvrst i izdržljiv materijal je osnovni element za građevinske projekte širom sveta. Ali to je mešana torba.
S jedne strane, proces proizvodnje betona i jednog od njegovih ključnih sastojaka, cementa, emituje znatnu količinu gasova staklene bašte. Procenjuje se da je 5-8% svih emisija CO 2 iz ljudskih aktivnosti do sada samo od proizvodnje cementa. Ali, sa druge strane, beton se sada može koristiti za skladištenje CO 2, kroz metode hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljenika.
Postizanje „neto nule“, pri čemu je količina CO 2 izvučena iz atmosfere jednaka količini oslobođenoj, postalo je kamen temeljac međunarodne politike za borbu protiv globalnog zagrevanja. Ali da bismo to uradili, moramo da znamo šta stvara gasove staklene bašte i na kojim nivoima, i koliko se može ukloniti različitim tehnikama.
Do sada je otkrivanje koliko je CO 2 uspešno uhvaćeno u beton bio opsežan proces. Blok cilindra, prečnika oko 10 centimetara i visine 20 cm, bio bi smrvljen na način da ne bi mogao da reaguje sa vazduhom (što bi uticalo na rezultate). Zatim bi usledio komplikovan i dug proces pretvaranja u fin, ujednačen prah iz kojeg je uzet mali uzorak za hemijsku analizu.
Novi uređaj, koji su razvili istraživači sa Univerziteta u Tokiju sa inženjerima u industriji, može preskočiti ovaj dugotrajan proces. „Razvili smo novu mašinu koja može da izmeri koliko je CO2 fiksirano u betonu ili cementnom materijalu bez potrebe da ga drobimo“, rekao je profesor Ipej Marujama sa Odseka za arhitekturu na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Tokiju.
„Do sada nije postojao jednostavan metod za merenje količine CO 2 fiksiranog u betonu, ali sa ovim uređajem možemo skratiti vreme potrebno za merenje CO 2 i povećati tačnost merenja.“
