Astronomi se obično bave veoma, veoma velikim – velikim teleskopima, džinovskim galaksijama i masivnim zvezdama koje eksplodiraju.
Ali jedan od revolucionarnijih astronomskih alata decenije je mini satelit veličine kutije za hleb.
Satelit će delovati kao veštačka zvezda koju će astronomi posmatrati sa zemlje, omogućavajući im da preciznije izmere osvetljenost svemirskog objekta i bolje razumeju neke od najvećih misterija u našem univerzumu, poput tamne energije.
NASA je nedavno odobrila svemirsku misiju Landolt od 19,5 miliona dolara za lansiranje mini satelita u Zemljinu orbitu.
„Ovo je zaista sjajna nauka koju NASA podržava“, rekao je za Business Insider Tajler Riči-Jovel, postdoktorski istraživač na Lovell opservatoriji koji proučava zvezdanu astronomiju i egzoplanete. „To je nešto što će pomoći svim astronomima.“
Mini-satelit, nazvan CubeSat, dizajniran je da kruži oko Zemlje udaljene 22.236 milja. Na toj udaljenosti, njegova brzina će odgovarati Zemljinom okretanju, tako da će satelit izgledati fiksiran na noćnom nebu i biće laka meta za praćenje teleskopa.
Nećete to moći da vidite golim okom. Ali za teleskope će izgledati kao zvezda. Planirano je da misija bude pokrenuta 2029. To će biti prvi alat te vrste.
„Ovo je zaista novo za nas da imamo neku vrstu veštačkog citata zvezde bez citata na koji možemo da se oslonimo i koristimo“, rekao je Riči-Jovel za BI.
Ono što ovu „veštačku zvezdu“ čini boljom od prave je to što će astronomi tačno znati koliko svetlosti emituje.
CubeSat, nazvan Landolt po pokojnom astronomu Arlu Landoltu, ispaljivaće lasere sa određenim brojem svetlosnih čestica ili fotona, koje astronomi mogu koristiti za kalibraciju svojih teleskopa za merenje svetlosti.
Ovo može pomoći da se eliminiše mnogo nagađanja koje astronomi sada rade kada koriste prave zvezde za kalibraciju svojih instrumenata.
Problem je u tome što ne postoji način da se tačno zna koliko svetlosti prave zvezde emituju jer ne možemo da pošaljemo sondu jednoj da tačno izmeri njen sjaj, rekao je Riči-Jovel. Štaviše, Zemljina atmosfera apsorbuje mnogo svetlosti iz svemira, što takođe može uticati na kalibracije astronoma.
„Zato je ova Landoltova misija toliko važna“, rekao je Riči-Jovel. „Ako pošaljemo misiju poput ove u kojoj tačno znamo koliko fotona, koliko svetlosti u sekundi, dolazi iz ovog CubeSat-a“, onda možemo da ga koristimo da uporedimo i preciznije izmerimo svetlost drugih objekata, kao što su stvarni zvezde, rekla je.
Očekuje se da će misija pomoći astronomima da izmere svetlost koju emituju zvezde sa 10 puta većom preciznošću od trenutnih procena, izvestio je LiveScience.
To je kao da ste dobili slagalicu od 1.000 delova koja je imala samo upola manje delova, a onda vam je neko poklonio još nekoliko stotina delova. Landolt će pomoći astronomima da uhvate sitne detalje koji su inače nedostajali u podacima.
„Sva naša astronomija je zasnovana na svetlosti, i zato zaista moramo da znamo koliko svetlosti zapravo primamo“, rekao je Riči-Jovel.
Iz zraka svetlosti možete mnogo naučiti: temperaturu zvezde, njenu masu, tipove egzoplaneta koje kruže oko nje i da li bi one potencijalno mogle da sadrže život.
Na primer, saznanje koliko je zvezda domaćina vruća može vam reći koliko daleko egzoplaneta mora biti da bi održala tečnu vodu na svojoj površini, rekao je Riči-Jovel. Voda je jedan od glavnih sastojaka života kakav poznajemo, i jedna od ključnih karakteristika koje astrobiolozi traže kada pronalaze potencijalne planete na kojima bi mogao biti život.
Pronalaženje više planeta sličnih Zemlji je samo početak. Astronomi takođe mogu koristiti Landolta za merenje svetlosti udaljenih zvezda koje eksplodiraju, zvanih supernove, koje pomažu u izračunavanju brzine širenja univerzuma.
Upravo sada, kosmolozi koji proučavaju širenje univerzuma suočavaju se sa ogromnim izazovom: ne mogu se zadovoljiti ni jednom vrednošću za brzinu širenja. Neke metode dovode do jedne vrednosti, dok druge dovode do malo drugačije. Ova zagonetka bi mogla biti ključna za otkrivanje nekih od najvećih misterija univerzuma, poput razumevanja nevidljive sile koja cepa naš univerzum i koju nazivamo tamnom energijom.
„Dakle, zaista sve, od malih, sićušnih planeta do čitave skale univerzuma, zavisi od našeg razumevanja zvezda i koliko su one sjajne i kakvu svetlost emituju“, rekao je Riči-Jovel. „Stvarno mislim da će to biti revolucionarno za astronomiju.“
