Grupa istraživača predvođena medicinskim kampusom Univerziteta Kolorado Anschutz i Univerzitetom u Denveru naglašava važnost prenatalnog mentalnog zdravlja majke, sugerirajući da intervencija prenatalne depresije može dovesti do duže gestacije, zdravije bebe i međugeneracijskih koristi.
Saradnička studija, objavljena u časopisu eClinicalMedicine, naglašava širinu postojećih istraživanja koja naglašavaju uticaj skraćenih gestacijskih perioda na zdravlje novorođenčeta, identifikujući majčinu prenatalnu depresiju kao vezu sa ranim rođenjem. Uprkos veličini dokaza, istraživači kažu da nedostaje napredak u smanjenju stope ranog porođaja.
„Stope prenatalne depresije kod majki su veće od stopa postporođajne depresije, ali nisu toliko ciljane uprkos dobro dokumentovanom uticaju koji može imati na dužinu trudnoće“, kaže Elisia Davis, dr, vanredni profesor psihijatrije na školi Univerziteta Kolorado medicine, ugledni profesor na Univerzitetu u Denveru i prvi autor. „Prenatalna nega neophodna za trudnice pruža priliku da se pozabave problemima mentalnog zdravlja zahtevajući rutinske posete svom pružaocu usluga, kada inače ne bi mogli da komuniciraju sa sistemom zdravstvene zaštite.“
Studija uključuje nasumično kliničko ispitivanje u kojem je 226 trudnica primilo ili poboljšanu uobičajenu negu ili interpersonalnu psihoterapiju tokom rutinskih termina za prenatalno lečenje. Rezultati pokazuju da su učesnici prijavili smanjenje depresije i veća je verovatnoća da će doživeti dužu trudnoću.
„Ovo sugeriše da smanjenjem depresije majke tokom trudnoće možemo povećati stopu beba rođenih u punom terminu, što na kraju utiče na stope morbiditeta i mortaliteta među novorođenčadi“, kaže Dejvis.
„Ovi nalazi zaista pružaju dokaz koncepta da jeftin, bezbedan i efikasan program intervencije može koristiti porodicama među generacijama“, kaže dr Ketrin Demers, docent psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado i koautor studije. .
„Ova sigurna intervencija je relativno laka za implementaciju i fokusira se na trudnoću kao ranjivi vremenski period, naglašavajući poboljšane komunikacijske veštine i psihoedukaciju kao načine za povećanje međuljudske podrške.“
