Manje od 1% ljudi koji dobiju grip svake godine se testira delimično jer većina testova zahteva obučeno osoblje i skupu opremu. Sada su istraživači razvili jeftin test papirnih traka koji bi mogao da omogući većem broju pacijenata da saznaju koju vrstu gripa imaju i dobiju pravi tretman.
Test, koji je razvio tim sa Instituta Broad MIT-a i Univerziteta Harvard i Prinston, a podržan od strane američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, koristi CRISPR da razlikuje dva glavna tipa sezonskog gripa, gripa A i B, kao kao i podtipovi sezonskog gripa H1N1 i H3N2.
Takođe može da identifikuje sojeve koji se opiru antivirusnom tretmanu, a uz dalji rad, potencijalno bi mogao da otkrije sojeve svinjskog i ptičjeg gripa, uključujući H5N1, koji trenutno inficira goveda.
Objavljeni 18. juna u časopisu Journal of Molecular Diagnostics, rezultati bi mogli da pomognu u poboljšanju odgovora na epidemiju i kliničke nege donošenjem testova koji su tačni, jeftini i brzi u lekarske ordinacije i laboratorije širom SAD i drugih zemalja.
„Na kraju krajeva, nadamo se da će ovi testovi biti jednostavni kao brzi testovi na antigen, i da će i dalje imati specifičnost i performanse testa nukleinske kiseline koji bi se inače radili u laboratorijskim uslovima“, rekao je Cameron Mihrvold, ko-stariji autor na studiju.
Tim je uključivao Pardis Sabeti, član instituta na Broad-u i profesor na Univerzitetu Harvard i Harvard T.H. Chan School of Public Health, kao i istraživač sa Medicinskog instituta Hauard Hjuz. Mihrvold, koji je trenutno docent na Univerzitetu Princeton, bio je postdoktorski istraživač u Sabetijevoj laboratoriji kada je studija počela.
Test je zasnovan na tehnologiji pod nazivom SHINE, koju je razvila Sabetijeva laboratorija 2020. godine i koristi CRISPR enzime za identifikaciju specifičnih sekvenci virusne RNK u uzorcima. Istraživači su prvo koristili SHINE za testiranje na SARS-CoV-2, a kasnije da bi napravili razliku između varijanti delta i omikrona.
Zatim, 2022. godine, počeli su da prilagođavaju test kako bi otkrili druge viruse za koje su znali da uvek kruže: grip. Želeli su da naprave testove koji bi se mogli koristiti na terenu ili u klinikama, a ne u bolnicama ili dijagnostičkim laboratorijama sa skupom opremom.
„Upotreba očitavanja papirne trake umesto skupe mašine za fluorescenciju je veliki napredak, ne samo u smislu kliničke nege, već i u svrhe epidemiološkog nadzora“, rekao je Ben Zhang, koautor studije, student medicine na Harvardskoj medicinskoj školi. i dodiplomski istraživač u Sabetijevoj laboratoriji kada je studija počela.
Tipični dijagnostički pristupi kao što je polimerazna lančana reakcija (PCR) zahtevaju dugo vreme obrade, obučeno osoblje, specijalizovanu opremu i zamrzivače za čuvanje reagensa na -80°C, dok se SHINE može sprovesti na sobnoj temperaturi za oko 90 minuta.
Trenutno, test zahteva samo jeftin toplotni blok za zagrevanje reakcije, a istraživači rade na pojednostavljenju procesa sa ciljem da se rezultati vrate za 15 minuta.
Istraživači su takođe prilagodili SHINE da razlikuju različite sojeve gripa. U budućnosti, kažu da bi test mogao biti prilagođen za otkrivanje dva različita virusa sa sličnim simptomima, kao što su grip i SARS-CoV-2.
„Mogućnost da razdvojite koji soj ili podtip gripa inficira pacijenta ima posledice i za njihovo lečenje i za intervencije javnog zdravlja“, rekao je Jon Arizti-Sanz, postdoktorski istraživač u Sabetijevoj laboratoriji i koautor studije.
Na primer, testovi bi mogli pomoći kliničarima da odluče da li da koriste oseltamivir, uobičajeni antivirusni lek koji je efikasan samo za neke sojeve, dodao je Arizti-Sanc. Na terenu, brzo testiranje bi takođe moglo pomoći naučnicima da sakupe uzorke na strateški način tokom izbijanja kako bi bolje pratili kako se virus širi.
Zatim, istraživači prilagođavaju SHINE da testiraju i sojeve ptičjeg i svinjskog gripa. „Sa SARS-CoV-2, a sada i gripom, pokazali smo da lako možemo da prilagodimo SHINE za otkrivanje novih ili virusa u razvoju“, rekao je Arizti-Sanc. „Uzbuđeni smo što to možemo primeniti na H5N1.“
