Veliki deo metana ispuštenog u južno Baltičko more iz gasovoda Severni tok ostao je u vodi. To pokazuju merenja istraživača sa Univerziteta u Geteborgu.
Krajem septembra 2022, gasovod Severni tok na dnu Baltičkog mora eksplodirao je istočno od Bornholma i dogodila se jedna od najvećih neprirodnih emisija gasa metana ikada. Gas metan iz cevovoda stvorio je velike mehuriće na površini vode i merenja su pokazala povišene nivoe metana u atmosferi.
Ali veći deo metana nikada nije stigao na površinu, već se rastvorio u vodi. Ovo je prema studiji objavljenoj u časopisu Naučni izveštaji.
„Srećnim okolnostima uspeli smo da organizujemo ekspediciju na područje curenja za manje od nedelju dana. Na osnovu onoga što smo izmerili, procenjujemo da je u moru ostalo između 10.000 i 50.000 tona metana u rastvorenom stanju“, rekao je on. kaže Katarina Abrahamson, profesorka hemije mora na Univerzitetu u Geteborgu.
Metan se rasprostirao na velikim površinama i rastvorio se u vodi, gde se za neke brinu bakterije. Metan je takođe normalno prisutan u vodi, nastao tokom razlaganja organskog materijala u donjem sedimentu.
„U našoj studiji uspeli smo da razlikujemo metan koji dolazi iz Severnog toka od onog koji je prirodno prisutan u vodi, zahvaljujući činjenici da metan iz gasovoda ima drugačiji izotopski sastav od onog koji curi iz gasovoda. donji sedimenti Ovo je snaga naše studije“, kaže Katarina Abrahamson.
Voda u moru obično leži u različitim slojevima zbog razlika u temperaturi i salinitetu. Uprkos činjenici da je metan iscurio iz gasovoda velikom brzinom i u velikim količinama, istraživači nisu mogli da primete neko veće mešanje u vodenim masama.
Raslojavanje koje se inače javlja krajem septembra bilo je stabilno. Nivoi iscurelog metana su se stoga veoma razlikovali u vodi. Istraživači pretpostavljaju da je metan razblažen u većoj vodi kasnije u jesen kada je voda ponovo pomešana zbog pada temperature vode.
Prerano je reći kakav će uticaj povećani nivoi metana imati na biološki život u južnom Baltičkom moru.
U ekspediciji su bili i istraživači koji su uzimali uzorke planktona u pogođenom području, čije analize još nisu završene“, kaže Katarina Abrahamson.
Tri meseca nakon prve ekspedicije, izvršena je uzvratna poseta tom području i izvršena su nova merenja. Preliminarni rezultati pokazuju da je aktivnost bakterija bila visoka tokom ova tri meseca. Istraživači još ne znaju kako je ovo uticalo na fitoplankton i zooplankton.
