U Evropskom parlamentu će se pojaviti dva nova, neočekivana lica: popularni kiparski Jutjuber Fidias Panaiiotou i španski krajnje desničarski aktivista Alvise Perez, koji su zahvaljujući pametnoj upotrebi društvenih medija zasnovanih na video zapisima uspeli da osvoje mandate.
Fidias Panaiiotou, 24-godišnji Jutjuber i TikToker sa Kipra, postao je član Evropskog parlamenta uprkos nedostatku političkog iskustva i formalnog visokog obrazovanja. On je svoju popularnost na društvenim mrežama, koja uključuje više od 5 miliona pratilaca, iskoristio da osvoji jedno od šest kiparskih mesta u Evropskom parlamentu. Kampanju je vodio bez političkih stavova, obećanja ili programa, oslanjajući se na gnev javnosti prema političkim elitama.
Fidias planira da nastavi da koristi društvene mreže kao svoje „najveće oružje“ u svom novom zakonodavnom radu. Smatra da ljudi žele prave ljude koji govore istinu, a ne političke pozicije, što se pokazalo tačnim u njegovom slučaju.
Alvise Perez, španski krajnje desničarski aktivista, stekao je prepoznatljivost koristeći Instagram i Telegram za širenje svojih stavova protiv imigracije i navodne političke korupcije. Zahvaljujući ovim platformama, Alvise je osvojio tri od 61 španskog mesta u Evropskom parlamentu, što je značajan uspeh s obzirom na to da je bio relativno nepoznat pre svoje kampanje.
Ovi neočekivani izborni rezultati ukazuju na sve veći uticaj društvenih mreža na politiku, naročito među mladima. Stručnjaci ističu da su digitalne platforme kao što su TikTok i Instagram značajno ubrzale fragmentaciju politike, omogućavajući neortodoksnim kandidatima da brzo šire svoje ideje i izgledaju kao svakodnevni, normalni ljudi.
Profesor istorije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, Stiven Forti, povezao je ove fenomene sa usponom populističkih lidera kao što su Donald Tramp i Havijer Milei. On tvrdi da digitalne subkulture igraju ključnu ulogu u modernoj politici, omogućavajući krajnjoj desnici da brže i efikasnije šire svoje poruke.
Kiparski politički sistem bio je šokiran uspehom Fidiasa, dok je španski krajnje desničarski pokret Voks pretrpeo gubitke zbog Alviseovog uspeha. Ovi događaji ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među glasačima i želju za direktnijom vezom između birača i političara.
Fidias vidi svoj uspeh kao znak demokratije koja se kreće ka direktnijoj komunikaciji sa građanima putem društvenih medija, dok Alvise koristi svoju platformu za promovisanje stroge politike prema imigrantima i kritikovanje korupcije.
Ovaj novi trend u politici naglašava moć društvenih medija u oblikovanju političkog pejzaža i postavlja pitanje kako će se tradicionalni politički sistemi prilagoditi ovoj promeni.
