Da li ste se ikada zapitali kako vaši prijatelji oblikuju vaš muzički ukus? U nedavnoj studiji, istraživači iz Complexity Science Hub-a (CSH) pokazali su da su društvene mreže moćan prediktor buduće popularnosti pesme. Analizirajući prijateljstva i navike slušanja, povećali su preciznost predviđanja mašinskog učenja za 50%.
„Naši nalazi sugerišu da je društveni element ključan u širenju muzike kao i slava umetnika ili uticaj žanra“, kaže Niklas Rajs iz CSH. Koristeći informacije o društvenim mrežama slušalaca, zajedno sa uobičajenim merama koje se koriste u predviđanju hit pesama, kao što su koliko je umetnik poznat i koliko je popularan žanr, istraživači su poboljšali preciznost predviđanja hit pesama sa 14% na 21%. Studija, objavljena u časopisu Naučni izveštaji, naglašava moć društvenih veza u muzičkim trendovima.
Tim CSH analizirao je podatke sa muzičke platforme last.fm, analizirajući 2,7 miliona korisnika, 10 miliona pesama i 300 miliona reprodukcija. Sa korisnicima koji su mogli da se druže i dele muzičke preferencije, istraživači su stekli anonimni uvid u to ko šta sluša i ko na koga utiče, kaže Reisz.
Za svoj model, istraživači su radili sa dve mreže: jedna je mapirala prijateljstva i druga koja je hvatala dinamiku uticaja – ko sluša pesmu i ko sledi njen primer. „Ovde su čvorovi mreže takođe ljudi, ali veze nastaju kada jedna osoba sluša pesmu, a nedugo zatim druga osoba sluša istu pesmu prvi put“, objašnjava Stefan Turner iz CSH.
Ispitujući prvih 200 puštanja nove pesme, predvideli su njene šanse da postane hit—definisano kao da je među 1% najprodavanijih pesama na last.fm-u.
Uticaj korisnika
Studija je otkrila da širenje pesme zavisi od uticaja korisnika na njihovu društvenu mrežu. Pojedinci sa jakim uticajem i velikim, međusobno povezanim krugovima prijatelja ubrzavaju popularnost pesme. Prema studiji, informacije o društvenim mrežama i dinamici društvenog uticaja omogućavaju mnogo preciznija predviđanja da li će pesma biti hit ili ne.
„Naši rezultati takođe pokazuju kako uticaj teče u oba smera – ljudi koji utiču na svoje prijatelje takođe su pod njihovim uticajem“, objašnjava istraživač CSH Vito Servedio. „Na ovaj način se za vrlo kratko vreme mogu razviti kaskade na više nivoa, u kojima pesma može brzo da stigne do mnogih drugih ljudi, počevši od samo nekoliko ljudi.
Predviđanje hit pesama je ključno za muzičku industriju, jer nudi konkurentsku prednost. Postojeći modeli se često fokusiraju na slavu umetnika i metriku slušanja, ali studija CSH naglašava zanemareni društveni aspekt – muzičku homofiliju, što je tendencija da prijatelji slušaju sličnu muziku. „Bilo nam je posebno interesantno da vidimo da je društveni aspekt, muzička homofilija, do sada dobijao vrlo malo pažnje — iako je muzika uvek imala snažan društveni aspekt“, kaže Rajs.
Studija kvantifikuje ovaj društveni uticaj, pružajući uvide koji se protežu izvan muzike u oblasti poput političkog mišljenja i stavova o klimatskim promenama, kaže Thurner.
