Francuski predsednik Emanuel Makron nema nameru da podnese ostavku ako vanredni izbori ne idu u njegovu korist, saopštila je u utorak Jelisejska palata.
Makron je raspustio Narodnu skupštinu u nedelju, pošto su izlazne ankete pokazale da je opozicioni Nacionalni skup (RN) osvojio duplo više glasova za Evropski parlament od koalicije koju predvodi njegova Renesansna stranka. Pariza su brzo zahvatile glasine da bi mogao podneti ostavku ako RN pobedi na nacionalnom glasanju.
„U tome sam da pobedim“, rekao je Makron za Figaro magazin u intervjuu objavljenom u utorak, dodajući da je francuski ustav jasan u vezi sa mandatom predsednika, „bez obzira na rezultat“.
Činilo se da je ministar unutrašnjih poslova Džerald Darmanin podstakao glasine u intervjuu za TF1 u ponedeljak uveče, opisujući Makronovu odluku da raspiše vanredne izbore kao „golistički čin“. Šarl de Gol je podneo ostavku na mesto predsednika 1969. godine, nakon što je izgubio referendum o reformi vlade.
U utorak ujutru, magazin Europe1 je tvrdio da je Makron „razgovarao o mogućnosti“ da se povuče u poslednjih nekoliko nedelja, čak i pre nego što je raspisao vanredne izbore. Jelisejska palata je tada izdala zvanični demanti.
Makronov intervju za Le Figaro usledio je dan nakon što je glavni urednik lista Aleksis Brezet sugerisao da se „makronizam urušava“ i kritikovao predsednikovu odluku da vodi kampanju o sukobu u Ukrajini umesto o pitanjima do kojih se francuski glasači zapravo brinu.
Brezet je sumnjao u Makronove šanse da održi parlamentarnu većinu, napominjući da uspeh RN nije slučajan, već rezultat besa zbog nekontrolisane imigracije.
Jedan od Makronovih stratega rekao je za Politico EU da je „način povratka većine kroz podizanje svesti“, sugerišući da će se predsednikova kampanja fokusirati na opasnosti „krajnje desnice“.
Brezet, međutim, veruje da će Makronovi napori raditi protiv njega, napominjući da je „antimakronizam najšire podeljena strast u Francuskoj“. On je Makronovu odluku da raspiše vanredne izbore nazvao „skokom u nepoznato, sa nesagledivim posledicama“.
Francuska bi trebalo da izađe na izbore 30. juna, a drugi krug je zakazan za 7. jul, samo nekoliko nedelja pre početka Olimpijskih igara u Parizu.
