Svako ko danas vozi električni automobil na švajcarskim putevima putuje jeftino. Bez obzira da li voze minimobilno vozilo, limuzinu ili SUV – njihovi potpuno električni automobili rade na struju i ne podležu porezu na mineralna ulja. Nasuprot tome, vozači benzinskih i dizel automobila plaćaju porez od nešto manje od 80 centi po litru prilikom punjenja rezervoara. Porez na mineralna nafta generiše preko četiri milijarde švajcarskih franaka godišnje, od čega većina ide na izgradnju i održavanje puteva u zemlji.
Elektrifikacija drumskog saobraćaja je ključni element klimatske politike švajcarske vlade. Međutim, sve veći broj električnih automobila dovodi do pada prihoda od poreza na mineralna ulja. Kako bi popunio nadolazeći jaz u finansiranju putne infrastrukture, Savezno vijeće planira uvesti zamjensku taksu za električne automobile i druge alternativne pogonske sisteme od 2030.
Ovo postavlja saveznu vladu pred dilemu da mora da oporezuje elektromobilnost kako bi popunila jaz u finansiranju transportne infrastrukture. Međutim, ovo bi moglo da smanji podsticaj ljudi da kupuju električne automobile i da uspori tranziciju na elektromobilnost. Ako se elektrifikacija drumskog saobraćaja previše uspori, to bi moglo da ugrozi postizanje cilja švajcarske vlade od nule.
Ukratko, pitanje je pronaći najbolji način za oporezivanje električnih automobila bez kočenja tranzicije elektromobilnosti. S obzirom na očekivani referendum o ovom pitanju, dragoceno je znati kako švajcarska populacija stoji u vezi sa dilemom koja je gore navedena.
Kao deo švajcarskog panela za mobilnost, analizirali smo političko prihvatanje zamene poreza na električne automobile na reprezentativnom uzorku stanovništva Švajcarske koji je sproveden korišćenjem eksperimenata istraživanja. Naš kratki izveštaj pod naslovom Novi porez na električne automobile (na nemačkom) rezimira nalaze.
Još ne znamo tačan sadržaj predloženog zakona. Očekuje se da će Savezno vijeće prije kraja ove godine podnijeti nacrt zakona Parlamentu na raspravu. Švajcarci će o tome glasati na referendumu za otprilike tri do četiri godine.
Neke ključne brojke su već poznate: Na primer, dažbina za zamenu treba da bude približno istog iznosa kao porez na mineralna ulja. Prema prvim procenama Federalne uprave za puteve (FEDRO), taksa bi mogla da iznosi oko 5,6 centi po kilometru. To znači da bi osoba koja vozi 15.000 kilometara godišnje za deset godina imala dodatni teret od 8.400 švajcarskih franaka.
Priprema nacrta zakona postavlja neka ključna pitanja koja će imati veliki uticaj na stepen njegovog prihvatanja. Na primer, u smislu tarifnog modela: da li električne automobile treba oporezovati po paušalnoj stopi ili prema težini i performansama kako bi se obezbedilo da se veći i snažniji automobili više oporezuju — kao što je već danas slučaj sa vozilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ( ICEVs)?
Ili prema mernom modelu: kako se mogu zabeležiti pređeni kilometri a da se ne naruši privatnost pojedinca? Ove informacije se ne prikupljaju za ICEV.
Naši nalazi ukazuju na to da se švajcarska populacija zalaže za zamjenu takse za električne automobile: Konkretno, 54% ispitanika je za naplatu koja se izračunava na osnovu težine i performansi automobila i udaljenosti koju pređe GPS uređaj.
Dalje analize pokazuju da se trenutno većina ljudi zalaže za tarifni model. Samo 37% je za metode koje ne uzimaju u obzir težinu ili performanse automobila i koje bi podjednako oporezovale sve električne automobile. Ovo šalje jasan signal kreatorima politike.
Stvari nisu tako jasne kada je u pitanju merenje pređene udaljenosti. Iako se većina zalaže za modele koji uključuju GPS merenje, skoro dve trećine ispitanika je zabrinuto zbog kršenja njihove privatnosti. Stoga je za očekivati da će tačan metod merenja igrati ključnu ulogu u određivanju političke izvodljivosti zamene u budućnosti. Konkretno, mora se razjasniti da li je potrebno preneti samo pređenu udaljenost u kilometrima ili i druge podatke kao što su lokacija i vreme.