Proučavajući anatomiju mozga novorođenih pavijana, istraživačka grupa koja je uključivala nekoliko naučnika CNRS-a bila je u stanju da predvidi koju će ruku koristiti za komunikaciju nakon što ih odbiju.
Ovi istraživači su već otkrili da skoro 70% novorođenih pavijana, poput ljudskih beba, ima ranu asimetriju u planum temporale (PT) oblasti mozga. PT, koji je takođe ključna oblast za jezik kod ljudi, bio je veći u levoj hemisferi mozga nego u desnoj u ovoj grupi beba babuna.
U novoj studiji, objavljenoj u Nature Communications, naučnici su otkrili da kako su ovi babuni odrastali, imali su tendenciju da razviju sklonost desne ruke prema komunikaciji gestama. Ova tendencija je bila nezavisna od njihove dešnjake ili levoruke za druge, nekomunikativne radnje, kao što je manipulacija predmetima radi vađenja hrane.
Nasuprot tome, preostalih 30% mladih babuna — onih koji nisu pokazivali moždanu asimetriju za PT ili asimetriju udesno kada su novorođenčadi — imalo je jednaku verovatnoću da će kasnije komunicirati prvenstveno levom ili desnom rukom.
Ovo otkriće implicira da PT asimetrija nije samo neuroanatomski zahtev za razvoj jezika kod ljudi, već i zahtev za razvoj gestualne komunikacije kod majmuna, što sugeriše zajedničko evoluciono nasleđe koje bi moglo datira još od njihovog zajedničkog pretka starog 25 miliona godina.
Naučnici su svoje zaključke zasnovali na opservacijama ponašanja koje su napravili na grupi mladih babuna koji su prethodno ispitani na ranu asimetriju mozga na osnovu MRI slika dobijenih pri rođenju. U ovom radu su identifikovali ruku koju su pavijani najčešće koristili da prave najčešće gestove svog komunikacionog repertoara, naime trljanje ili udaranje rukom o zemlju da bi pretili drugim babunima.
Ova studija baca novo svetlo na veze između gesta i jezika u evoluciji primata demonstrirajući njihovu cerebralnu predožičenje.
Ovaj „gestualni“ put bi mogao imati obećavajuće kliničke implikacije za pacijente koji su operisani na mozgu, posebno da bi se odredila dominantna hemisfera za jezik na osnovu merenja jednostavnih komunikativnih gestova, kako bi se minimizirali rizici od postoperativne afazije.
