Podeljeni Savet bezbednosti UN glasao je u četvrtak za produženje embarga na oružje Južnom Sudanu uprkos apelima najnovije nacije sveta, Afričke unije i pola tuceta zemalja, uključujući Rusiju i Kinu, da ukinu ili barem ublaže restriktivne mere .
Rezolucija koju su sponzorisale SAD dobila je najmanje devet glasova „za“ u 15-članom savetu, a šest zemalja je bilo uzdržano – Rusija, Kina, Mozambik, Alžir, Sijera Leone i Gvajana.
Rezolucijom se takođe produžavaju zabrane putovanja i zamrzavanje imovine Južnog Sudana na crnoj listi sankcija UN do 31. maja 2025. godine.
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud pozdravio je usvajanje rezolucije rekavši da je produženje embarga UN na oružje „i dalje neophodno da bi se zaustavio nesmetani priliv oružja u region prepun oružja.
Međutim, zamenica ruskog ambasadora u UN-u Ana Evstignjejeva optužila je Sjedinjene Države da ignorišu sva pozitivna dostignuća u Južnom Sudanu i da se fokusiraju na sankcije „koje predstavljaju kao neku vrstu leka za sve probleme zemlje“.
Ona je sankcije nazvala „opterećenim“, primetila je pozive za njihovo ukidanje iz Južnog Sudana i Afričke unije i rekla: „Jasno je da su u ovoj fazi mnogi režimi sankcija Saveta, uključujući i režim Južnog Sudana, zastareli i da ih treba preispitati. ”
Ambasadorka Južnog Sudana u UN-u Sesilija Adeng rekla je vijeću da sankcije „ometaju naš napredak“ i ponovila poziv zemlje da se mjere ukinu. Ukidanje embarga na oružje „omogućiće nam da izgradimo snažne bezbednosne institucije neophodne za održavanje mira i zaštitu naših građana“, rekla je ona.
Postojale su velike nade kada je Južni Sudan bogat naftom stekao nezavisnost od Sudana 2011. nakon dugog sukoba. Ali zemlja je kliznula u građanski rat u decembru 2013. uglavnom zasnovan na etničkim podelama kada su se snage lojalne sadašnjem predsedniku Salvi Kiiru borile protiv onih lojalnih sadašnjem potpredsedniku Rieku Mačaru.
Rat, koji je ostavio blizu 400.000 mrtvih i više od 4 miliona raseljenih, okončan je mirovnim sporazumom iz 2018. godine, koji je Kiir i Machar spojio u vladu nacionalnog jedinstva.
Prema sporazumu, izbori je trebalo da se održe u februaru 2023, ali su odloženi za decembar 2024. Početkom aprila, predsednik Južnog Sudana upozorio je zakonodavce „da se ne drže vlasti samo nekoliko nedelja nakon što je Mačar predložio dalje odlaganje izbora.
U izveštaju stručnjaka koji su pre dve nedelje pratili sankcije Južnom Sudanu, navodi se da će izbori biti „značajna prekretnica” i upozorava da liderima zemlje nedostaje vremena „kako bi osigurali da različita očekivanja ne podstaknu dalje tenzije i sukobe”.
Adeng iz Južnog Sudana rekla je vijeću da je njena zemlja posvećena osiguranju da se predstojeći izbori sprovedu mirno, „uz puno učešće svih zainteresovanih strana“.
„Južni Sudan ostaje posvećen radu sa međunarodnom zajednicom i našim regionalnim partnerima na postizanju mirne i prosperitetne budućnosti za sve Južne Sudane“, rekla je ona. „Apelujemo na Savet bezbednosti da podrži naše napore usvajanjem mera koje olakšavaju, a ne ometaju naš napredak.
