Kako se klima zagreva, naučnici su sve više zabrinuti zbog emisija gasova staklene bašte iz arktičkog permafrosta. Prethodne procene sugerisale su da bi do 2100. godine količina ugljen-dioksida i metana iz tih područja mogla dostići nivo emisija velikih industrijskih zemalja. Međutim, novo istraživanje koje je predvodio tim naučnika sa Univerziteta u Koloradu otkriva da bi te procene mogle biti preniske.
Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Microbiology, pokazuje da mikrobi u permafrostu mogu razgraditi polifenole, jedinjenja za koja se ranije smatralo da su otporna na mikrobno disanje u određenim uslovima. Ovo otkriće ukazuje na dodatne emisije gasova staklene bašte koje prethodni modeli nisu uzeli u obzir.
„Ranije smo mislili da mikrobi ne konzumiraju polifenole, ali smo otkrili da zapravo postoje organizmi koji ih razgrađuju,“ rekla je Bridget McGivern, postdoktorski istraživač i prva autorka studije. „To znači da će dodatne količine ugljenika biti razgrađene i emitovane kao gasovi staklene bašte.“
Ovo otkriće ima implikacije i za teoriju zatvaranja enzima, koja je predlagala dodavanje polifenola u otapanje arktičkog permafrosta kako bi se „isključili“ mikroorganizmi i zadržao ugljenik u zemljištu. „Čini se da to više nije održiva opcija,“ rekla je Keli Rajton, vanredni profesor na Odeljenju za nauku o zemljištu i usevu na CSU, koja je vodila istraživanje.
Istraživači su utvrdili da mikrobi u permafrostu zaista razgrađuju polifenole i proizvode gasove staklene bašte čak i u uslovima bez kiseonika. „Ono što smo otkrili je da su mikroorganizmi na terenu izražavali gene za metabolizam polifenola,“ rekla je McGivern.
Iako je potrebno više istraživanja da bi se kvantifikovale tačne stope emisija i utvrdili faktori koji ograničavaju proces, ovo otkriće je korak ka boljem prediktivnom razumevanju emisija gasova staklene bašte iz permafrosta. „Cilj je izgraditi bolje modele kako bismo mogli preciznije predvideti i potencijalno manipulisati ovim procesima,“ zaključila je Rajton.
Ovo istraživanje naglašava potrebu za konstantnim usklađivanjem klimatskih modela sa novim saznanjima i prilagođavanjem strategija za ublažavanje klimatskih promena na osnovu najnovijih naučnih dokaza.
