Zapanjujući broj sjajnih galaksija, ljubičastih i narandžastih zvezdanih rasadnika i spiralne galaksije slične našem Mlečnom putu: u četvrtak su otkrivene nove slike sa evropskog svemirskog teleskopa Euclid.
To je drugi set slika koje je objavila Evropska svemirska agencija otkako je Euclid prošle godine lansirao prvu misiju istraživanja misterija tamne materije i tamne energije.
Naučni rezultati su takođe objavljeni po prvi put u šestogodišnjoj misiji, koja ima za cilj da iskoristi svoj široki pogled za crtanje dve milijarde galaksija preko trećine neba.
Naučnik projekta Euclid Rene Laureijs rekao je za AFP da je „lično najviše uzbuđen“ zbog slike masivnog jata galaksija pod nazivom Abel 2390.
Slika jata, koje je od Zemlje udaljeno 2,7 milijardi svetlosnih godina, obuhvata više od 50.000 galaksija.
Samo jedna galaksija – kao što je naša – može biti dom stotinama milijardi ili čak triliona zvezda.
Samo Abel 2390 sadrži masu od oko 10 triliona sunaca, rekao je Džejson Rouds iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon na onlajn konferenciji za novinare.
Slika je takođe ukazivala na tragove tamne materije, čije se nevidljivo prisustvo može otkriti samo gledanjem kako njena gravitacija iskrivljuje svetlost.
„Ima toliko tamne materije u ovom jatu da ozbiljno savija svetlost nekih od ovih pozadinskih galaksija“, čineći ih zakrivljenim, rekao je Rouds.
Smatra se da tamna materija i tamna energija čine 95 odsto univerzuma – ali o njima ne znamo gotovo ništa.
Drugi način na koji je slika Abel 2390 nagovestila tamnu materiju je otkrivanje slabe svetlosti „zvezda siročadi“ koje lebde između galaktičkih jata.
Ove zvezde su izbačene iz galaksija, „stvarajući neku vrstu oblaka koji okružuje čitavo jato“, rekao je francuski naučnik Žan-Šarl Kilandr za AFP.
Astronomi veruju da ovaj čudan fenomen ukazuje na prisustvo tamne materije između galaksija.
Euklid je takođe snimio najdublju ikada sliku Mesijea 78, rasadnika gde se zvezde rađaju 1.300 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Orion.
Zvezde su još uvek u procesu formiranja u plavičastom centru slike. Nakon što su gestirali milionima godina, oni izlaze iz ljubičastih i narandžastih oblaka na dnu slike.
Laurejs je naglasio da to „samo Euklid može pokazati u jednom kadru“.
To je zato što Euklid ima veoma širok pogled na polje, za razliku od dalekovidnog drugog svemirskog teleskopa Džejms Veb, njegovog suseda na stabilnom lebdećem mestu 1,5 miliona kilometara (930.000 milja) od Zemlje.
Druga slika, ogromnog galaktičkog jata Abel 2764, prikazuje crno prostranstvo u kome se ističe jedna žuta zvezda.
Cuillandre je priznao da je to rezultat greške u usmeravanju teleskopa. Ali on je rekao da slika pokazuje „Euklidovu apsolutno jedinstvenu sposobnost da koncentriše svetlost“, jer je i dalje bila u stanju da pokupi veoma slabe objekte pored sjajne zvezde.
Euklidova slika mladog klastera Dorada sadržala je iznenađenje. Iako je jato već dobro proučeno, Euklid je otkrio nikada ranije viđenu patuljastu galaksiju, rekli su naučnici.
„Nikada nisam video ništa slično“, rekao je Kuilandre.
Na petoj novoj slici, spiralna galaksija NGC 6744 – koja ima upadljivu sličnost sa Mlečnim putem – lepeza se na pozadini sjajnih zvezda.
Još su rani dani za misiju, a pet novih slika je snimljeno za samo jedan dan.
U godinama koje su pred nama, naučnici planiraju da probiju Euklidove podatke u nadi da će uočiti sve vrste nebeskih tela kao što su „lutničke“ planete, koje slobodno lebde kroz univerzum nepovezane sa zvezdom.
Ali istraživači su već analizirali Euklidovu prvu seriju slika, koja je objavljena u novembru.
U jednoj od 10 studija pre štampanja objavljenih u četvrtak, naučnici su istraživali zvezde siročad u jatu Persej.
Ove izgubljene zvezde „sada su zarobljene u gravitaciji tamne materije“, rekao je Laureijs.
To ostaje samo „indirektno otkrivanje tamne materije“, naglasio je on, dodajući da je prerano „da se kaže nešto o tamnoj energiji“.