Od 2015. godine, Amazon se sporije oporavlja od sve većih suša, ali, generalno, prašuma i dalje pokazuje izuzetnu otpornost. Novo međunarodno istraživanje koje je predvodio KU Leuven Earth i naučnici iz oblasti životne sredine pokazuju da je degradacija šuma usled suše najizraženija u južnom Amazonu, gde je ljudski uticaj najveći.
Od početka veka, četiri ekstremne suše su se dogodile u amazonskoj prašumi. Suše te vrste bi se normalno trebale dešavati samo jednom u veku. Ovo pokazuje evidentan porast suša u najvećoj prašumi na našoj planeti.
U novoj studiji, objavljenoj u PNAS-u, istraživači iz Odeljenja za nauku o Zemlji i životnoj sredini i Instituta za biljke KU Leuven analiziraju da li iu kojoj meri Amazonska prašuma može da izdrži ove promenljive uslove.
„Amazonska prašuma u velikoj meri zavisi od unutrašnjeg ciklusa kiše, gde šuma proizvodi deo sopstvene kiše kroz transpiraciju listova“, kaže doktorski istraživač Johana Van Passel, glavni autor rada. „Suša u jednom određenom delu može dovesti do degradacije šuma i odumiranja, što zauzvrat može imati negativne efekte na ostatak prašume.
Istraživači su koristili mesečne satelitske snimke od 2001. do 2019. da bi utvrdili kako vegetacija reaguje na ponovljene periode suše.
„Boja krošnje može nam dati informacije o zdravlju i otpornosti šume“, objašnjava profesor Ben Somers. „Boja se uvek menja tokom godišnjih doba, ali ako tokom godina drveću treba sve više vremena da se oporavi, onda je nešto drugo u igri. U ovom slučaju govorimo o ‘kritičnom usporavanju’, može značiti da će ekosistem uskoro dostići prekretnicu prema velikom izumiranju šuma i da bi se na kraju promenio u degradirani sistem sa manje raznovrsnosti i složenosti.“
Rezultati studije pokazuju da za sada amazonska prašuma još neće dostići ovu vrstu prelomne tačke. „Generalno, šuma i dalje pokazuje veliku otpornost, što je pozitivan i optimističan nalaz“, kaže Van Pasel. „Vidimo značajno usporavanje oporavka tropske prašume od 2015. To je najizraženije na jugu, gde je stabilnost šume pod velikim stresom, a ljudski uticaj je najveći.
Istraživači su takođe otkrili da su uglavnom intenzitet i trajanje sušnih perioda doveli do degradacije šuma, više od broja sušnih perioda. „Intenzitet i učestalost suša će vrlo verovatno nastaviti da raste zbog klimatskih promena. Stoga je od ključnog značaja da pokušamo da zaštitimo preostalu otpornost u većem delu amazonske prašume.“
