Naučnici su otkrili davno zakopan krak reke Nil koji je nekada teko pored više od 30 piramida u Egiptu, potencijalno rešivši misteriju kako su stari Egipćani transportovali masivne kamene blokove da bi izgradili čuvene spomenike.
Rečni rukavac dug 64 kilometra, koji je, između ostalih čuda, prolazio pored legendarnog kompleksa piramida u Gizi, milenijumima je bio skriven ispod pustinje i poljoprivrednih površina, prema studiji koja je otkrila otkriće u četvrtak.
Postojanje reke bi objasnilo zašto je 31 piramida izgrađena u lancu duž sada negostoljubivog pustinjskog pojasa u dolini Nila između 4.700 i 3.700 godina.
Traka u blizini drevne egipatske prestonice Memfisa uključuje Veliku piramidu u Gizi – jedinu preživelu strukturu od sedam čuda antičkog sveta – kao i piramide Hafre, Keops i Mikerinos.
Arheolozi su dugo mislili da su drevni Egipćani sigurno koristili obližnji vodeni put da pomeraju džinovske materijale korišćene za izgradnju piramida.
„Ali niko nije bio siguran u lokaciju, oblik, veličinu ili blizinu ovog mega vodenog puta do stvarnog mesta piramida“, rekao je za AFP vodeći autor studije Eman Gonajm sa Univerziteta Severne Karoline Vilmington u Sjedinjenim Državama.
Međunarodni tim istraživača koristio je radarske satelitske slike da bi mapirao rečni ogranak, koji su nazvali Ahramat – „piramide“ na arapskom.
Radar im je dao „jedinstvenu sposobnost da prodiru u površinu peska i proizvode slike skrivenih obeležja, uključujući zatrpane reke i drevne strukture“, rekao je Gonejm.
Istraživanja na terenu i jezgra sedimenta sa lokaliteta potvrdila su prisustvo reke, prema studiji objavljenoj u časopisu Communications Earth & Environment.
Nekada moćna reka bila je sve više prekrivena peskom, potencijalno počevši tokom velike suše pre oko 4.200 godina, sugerišu naučnici.
Piramide u Gizi stajale su na visoravni otprilike kilometar od obala reke.
Mnoge od piramida imale su „svečanu uzdignutu stazu“ koja je išla duž reke pre nego što je završila kod hramova u dolini koji su služili kao luke, rekao je Gonajm.
To ukazuje da je reka igrala „ključnu ulogu u transportu ogromnog građevinskog materijala i radnika potrebnih za izgradnju piramide“, dodala je ona.
Kako su tačno drevni Egipćani uspeli da izgrade tako ogromne i dugotrajne strukture, bila je jedna od velikih misterija istorije.
Ove teške materijale, od kojih je većina sa juga, „bilo bi mnogo lakše plutati niz reku“ nego transportovati kopnom, rekla je za AFP koautorka studije Suzan Onstin sa Univerziteta Memfis u američkoj državi Tenesi.
Obale reka mogle su da budu mesto gde je pogrebna pratnja faraona primljena pre nego što su njihova tela prebačena na njihovo „konačno mesto sahrane unutar piramide“, sugeriše ona.
Reka takođe može ukazivati na to zašto su piramide izgrađene na različitim mestima.
„Tok vode i njena zapremina su se vremenom menjali, tako da su kraljevi iz četvrte dinastije morali da donose drugačije odluke od kraljeva iz 12. dinastije“, rekla je ona.
„Otkriće me je podsetilo na intimnu vezu između geografije, klime, životne sredine i ljudskog ponašanja.“
