Kada vozite bicikl ili hodate, izabrali ste neke od klimatski najprikladnijih načina prevoza. Ali oni nisu uvek korisni za odlazak u Ikeu, centar za reciklažu ili za nedeljne namirnice, i tu većina nas zgrabi auto.
Ovo se ogleda u računima emisija ugljenika u danskom transportnom sektoru, pri čemu drumski saobraćaj čini oko 90%. Oko dve trećine emisija na putevima dolazi od putničkih automobila, dok preostala trećina dolazi od kamiona, autobusa i kombija.
U Danskoj je putnički automobil prevozno sredstvo koje ljudi najviše koriste, prema Danskoj nacionalnoj anketi o putovanjima, koju priprema DTU. Najnovija studija pokazuje da su putnički automobili 2023. godine činili 73% svih kilometara koje smo prešli u zemlji.
Poslovi i poslovi u slobodno vreme su naši najčešći razlozi transporta, a kupovina je glavna svrha. Samo četvrtina putovanja Danaca je zbog putovanja na posao ili školovanja. Ipak, i dalje volimo da koristimo automobil: 65% naših putovanja na posao i sa posla obavljamo automobilom.
Putnički automobili zauzimaju mnogo prostora — i na putevima i na računima CO 2 . Emisije ugljenika iz drumskog saobraćaja su – osim nekoliko izuzetaka – ostale prilično konstantne poslednjih decenija, uprkos činjenici da su automobili postali energetski efikasniji.
„Smanjenje emisije ugljenika koje je povećana energetska efikasnost automobila trebalo da proizvede upravo je nateralo Dance na duža putovanja. Broj putovanja koje obavljamo automobilom ostao je praktično nepromenjen, ali se promenio broj kilometara koje putujemo: sada idemo na duže putovanja To je dovelo do toga da naša vožnja emituje onoliko CO 2 kao i pre 30 godina“, kaže Hjalmar Kristijansen, viši izvršni direktor u DTU menadžmentu i menadžer projekta Danske nacionalne ankete o putovanjima.
Drugi razlog zašto poboljšanja efikasnosti u potrošnji goriva automobila nisu rezultirala velikim smanjenjem emisija je taj što smo postepeno birali veće i udobnije automobile sa, na primer, klima uređajem, tako da potrošnja energije automobila ostaje visoka.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, sve veći obim transporta takođe odražava činjenicu da se danska populacija povećava i da je sve većem broju ljudi potreban transport.
Više električnih automobila na danskim putevima je dobra vest za emisije gasova staklene bašte iz drumskog saobraćaja. U 2023. godini, električni automobili su činili 8% saobraćaja automobila u Danskoj, dok su hibridni automobili činili 6%.
U izveštaju Danske agencije za energetiku „Klimatski status i projekcija 2023.“, Agencija predviđa da će, iako se očekuje da ćemo u budućnosti voziti više kilometara u našim automobilima, emisije gasova staklene bašte iz drumskog transporta i dalje pasti u proseku za 3,1% po godine do 2035. godine, a ovo smanjenje posebno će podstaći električni automobili.
Ninette Pilegaard, zamenik šefa odeljenja i šef odseka u DTU menadžmentu, Odsek za transport, ističe elektrifikaciju kao jedno od ključnih rešenja koje može da reši emisiju iz transportnog sektora.
„Električni automobili od suštinskog značaja za smanjenje emisije gasova staklene bašte iz drumskog saobraćaja. Vidimo da se stvari sada kreću veoma brzo sa sve više električnih automobila na danskim putevima. Očekivalo se povećanje prodaje električnih automobila u Danskoj, ali je bilo mnogo brže nego što se očekivalo“, kaže Pilegard, koji objašnjava da je povećana potražnja delom zbog razvoja električnih automobila i mnogih novih modela, delom zato što su cene električnih automobila pale i što su porezi niži na električne automobile nego na automobile na benzin i dizel. — barem do sada.
Skoro eksplozivan porast električnih automobila na danskim putevima je evidentan u statistikama prodaje novih automobila. U 2023. potražnja za električnim automobilima oborila je sve rekorde, jer je više od jednog od tri nova prodata putnička automobila bio električni automobil. Tržišni udeo električnih automobila od 36 odsto u 2023. bio je tako tri puta veći nego što se predviđalo pre nekoliko godina, kada se tada mislilo da će svaki deseti novi automobil u 2023. biti električni automobil.
Saobraćajni sektor je drugi po veličini sektor u Danskoj koji emituje CO 2 posle poljoprivrede, koji emituje najviše. Ako se smanje poljoprivredne emisije, npr. kroz poreze na CO 2, kao što je ekspertska grupa za „reformu zelenog poreza“ predložila početkom 2024. godine, onda će sektor transporta uskoro preuzeti vodeću ulogu kao sektor sa najvećim emisijama CO 2 .
Veliki otisak sektora transporta u računima emisija takođe se vidi van granica Danske, kaže Kirsten Halsnes, profesor ekonomije klime u DTU Management-u. Više od tri decenije, ona je vodeći autor Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), koji objavljuje izveštaje o smanjenju gasova staklene bašte. U poslednjem izveštaju, „Ublažavanje klimatskih promena 2022“, projekcije pokazuju da će transportni sektor nastaviti da emituje velike količine gasova staklene bašte.
„Širom sveta, sektor transporta — kao i poljoprivredni sektor — nazivaju problemom. To je zato što su ovo sektori koje je teško pretvoriti i zato što nam je i dalje potreban razvoj tehnologije pre nego što to bude profitabilno. Međutim, ako da se ograniči povećanje temperature na Zemlji na 1,5–2 stepena Celzijusa, onda se moraju uključiti svi sektori — uključujući i one tvrde“, kaže Halsnes.
„Osim toga, sektor transporta je u stalnom porastu. Potreba za transportom se stalno povećava, bilo da je u pitanju putnički ili teretni, bilo kopnenim, morskim ili vazdušnim.“
Profesor takođe vidi elektrifikaciju kao jedno od ključnih rešenja, ali je poznato da je elektrifikacija brodova i aviona izazov. Međutim, ova dva vida transporta nisu najveći emiteri CO 2, jer svaki čini manje od 3% globalnih emisija ugljenika koje je napravio čovek. Ali tokom protekle četiri decenije, potražnja i za avionima i za brodovima samo je bila u porastu – osim kratkog usporavanja tokom pandemije. Dakle, fokus je na zameni fosilnih goriva drugim vrstama goriva.
„Imamo veliku potrebu da razvijemo alternative za gorivo, kao što su vodonik, amonijak ili metanol, koje bi po ceni mogle da se takmiče sa fosilnim gorivima“, kaže Halsnes.
Iako su elektrifikacija i alternativna goriva neophodne tehnologije za transformaciju transportnog sektora, trebalo bi da se setimo niskog ploda koji nas može dovesti do sektora koji je prihvatljiviji za klimu, kaže Pilegor. „Naše analize pokazuju da je relativno jeftino ulagati u dobre uslove za bicikliste kako bi ova transportna rešenja bila atraktivnija. Iako ne štede ogromne količine CO 2 , ovi mali dobici dolaze gotovo besplatno — ili barem mnogo jeftiniji od razvoja novih tehnologije“.
Ona ističe da bismo mogli da imamo i usmereniji urbani razvoj, jer raspored naših gradova utiče na to da li nam je potrebno prevozno sredstvo za obavljanje raznih poslova. Mogao bi se povećati i podsticaj za zajedničko korišćenje automobila, pa manje ljudi vozi svoje automobile sami.
Zatim tu su mere koje ograničavaju vožnju. Ovde bismo mogli da pogledamo poreze na benzin i dizel, kao i cene puteva, kaže profesor Džepe Rič iz DTU-ovog odeljenja za transportnu politiku u DTU menadžmentu.
„Postoji širok konsenzus da su porezi na benzin i dizel najefikasniji instrument jer su direktan porez na emisije CO 2. Zato što što više benzina i dizela koristite, više CO 2 emitujete. Veći porezi mogu da smanje potrošnju fosilnih goriva i na taj način smanjuju emisije ugljenika“, kaže on.
Uvođenjem putnih cena—tj. putarine na određenim deonicama puta—verovatno je da će neki vozači ograničiti vožnju. Ali nametanje viših poreza vlasnicima automobila ima društvenu pristrasnost, upozorava Džepe Rič. On dodaje: „Više cene benzina i dizela uvek će teže pogoditi domaćinstva sa niskim primanjima, jer će oni morati da troše srazmerno veći deo svog raspoloživog prihoda na dopunjavanje goriva od onih kojima je bolje.
Nekoliko rešenja se takođe odnosi na političke prioritete i odluke pored razvoja tehnologije. Ali, kako ističe šef odseka Pilegaard, postoji potreba da se pritisnu sva dugmad kako bi se značajno smanjile emisije iz transporta.
„Stvar je u tome da, ako želimo da značajno smanjimo emisije ugljenika iz transporta, moramo da iskoristimo sve dostupne mere“, kaže ona.
