Dodavanje kardiovaskularnih biomarkera utvrđenim faktorima rizika dovodi do malog poboljšanja u predviđanju rizika od kardiovaskularnih bolesti, prema studiji objavljenoj na internetu 13. maja u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
dr Johanes Tobijas Nojman iz Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Ependorf u Nemačkoj i njegove kolege ispitali su prognostičku vrednost rutinski dostupnih kardiovaskularnih biomarkera kada se dodaju utvrđenim faktorima rizika koristeći podatke iz 28 kohorti opšte populacije iz 12 zemalja. Analize su obuhvatile 164.054 osobe, sa srednjim praćenjem od 11,8 godina.
Istraživači su identifikovali 17.211 slučajeva aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti. Uočene su značajne asocijacije za sve biomarkere sa incidentnom aterosklerotskom bolešću (odnos opasnosti poddistribucije po promeni standardne devijacije, 1,13, 1,18, 1,21, 1,14 i 1,14 za visokoosetljivi srčani troponin I, visokoosetljivi troponin T, srčani N-troponin visoke osetljivosti natriuretski peptid pro-B-tipa, natriuretski peptid B-tipa i C-reaktivni protein visoke osetljivosti) i za sve sekundarne ishode.
C-statistika je poboljšana dodatkom svakog pojedinačnog biomarkera u model koji je uključivao utvrđene faktore rizika. Kod ljudi mlađih od 65 godina, C-statistika za 10-godišnju aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest se poboljšala sa 0,812 na 0,8194 sa kombinacijom visokoosetljivog srčanog troponina I, N-terminalnog pro-B-tipa natriuretičkog peptida i visoke osetljivosti C-reaktivni protein.
Najizraženija poboljšanja u predviđanju rizika primećena su za sekundarne ishode srčane insuficijencije i mortaliteta od svih uzroka.
„Dodavanje biomarkera utvrđenim faktorima rizika dovelo je do samo malog poboljšanja metrike predviđanja rizika za aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest, ali je bilo povoljnije za srčanu insuficijenciju i smrtnost“, pišu autori.
