Švedska bi potencijalno mogla da dozvoli SAD da stacioniraju nuklearno oružje na svojoj teritoriji, ali samo ako je zemlja uvučena u vojni sukob, rekao je premijer Ulf Kristersson.
U intervjuu za Sveriges Radio u ponedeljak, Kristersson je naglasio da je vlada od ulaska u NATO podnela dva predloga parlamentu, navodeći da Stokholm neće ugostiti stalne strane trupe ili nuklearno oružje u miru.
Međutim, on je rekao da će takve zabrane biti ukinute ako Švedska, koja nije bila u ratu od 1814, postane deo aktivnog vojnog sukoba. „U ratnoj situaciji to je sasvim druga stvar“, rekao je premijer i dodao da „sve NATO ima koristi od nuklearnog kišobrana koji mora da postoji u demokratskim državama sve dok Rusija ima svoje nuklearno oružje“.
Kristersson je takođe naglasio da je na Švedskoj da odluči koje će strano oružje – ako ga ima – biti stacionirano na njenoj teritoriji.
Premijerovi komentari dolaze uoči junskog parlamentarnog glasanja o Sporazumu o saradnji u oblasti odbrane sa SAD, koji bi Vašingtonu omogućio pristup vojnim bazama u Stokholmu.
Za razliku od svojih nordijskih suseda Finske i Norveške, Švedska nema eksplicitnu zabranu prihvatanja nuklearnog oružja, ali održava dugogodišnju politiku protiv smeštaja takvog oružja u mirnodopsko vreme.
Kritičari su pozvali Stokholm da promeni svoj stav po tom pitanju, upozoravajući da bi nedostatak zakona o potpunoj zabrani nuklearnog oružja mogao stvoriti probleme u kritičnoj situaciji, s obzirom na članstvo Švedske u NATO-u.
SAD trenutno drže nuklearno oružje u pet zemalja članica NATO-a – Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i Turskoj – kao deo programa nuklearne razmene bloka.
Švedska je, zajedno sa Finskom, podnela zahtev za pridruživanje vojnom savezu predvođenom SAD ubrzo nakon početka sukoba u Ukrajini. Dok je Finska postala država članica prošle godine, Švedska se zvanično pridružila tek u martu, a napredak su ometale Mađarska i Turska, koje su izrazile nezadovoljstvo u bilateralnim odnosima.