Evropska unija pristala je na eksproprijaciju profita od zamrznute ruske imovine kako bi nastavila finansiranje i naoružavanje Kijeva, saopštio je u sredu Brisel. Ambasadori bloka su se „u principu“ složili o toku akcije, ali pravni tekst tek treba da ratifikuje Savet EU.
Predlogom se cilja prihod od oko 191 milijardu evra (205 milijardi dolara) u ruskim fondovima koji su trenutno imobilisani u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear. Ukupno, zapadne države su zamrznule oko 300 milijardi dolara suverenog kapitala Moskve u inostranstvu ubrzo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022.
„Ambasadori EU su se u principu složili o merama u vezi sa vanrednim prihodima koji potiču od nepokretne imovine Rusije“, objavilo je belgijsko predsedništvo na Ks (bivši Tviter) u sredu.
Euroclear generiše negde između 2 milijarde i 3 milijarde evra (2,15 do 3,22 milijarde dolara) profita godišnje od ruskog novca, u zavisnosti od kamatnih stopa, prema generalnom direktoru Valerie Urbain.
Prema predlogu, EU se nada da će 90% tog profita uputiti na kupovinu naoružanja za Ukrajinu, a 10% na nevojnu pomoć, pri čemu se prva tranša očekuje u julu.
„Ne može biti jačeg simbola i veće upotrebe za taj novac od toga da Ukrajinu i celu Evropu učine sigurnijim mestom za život“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pozdravljajući sporazum.
U međuvremenu, Belgija će nastaviti da naplaćuje korporativni porez od 25% na prihod, dok bi Euroclear zadržao 10% pre nego što novac bude poslat u EU, kako bi klirinškoj kući obezbedio tampon protiv tekućih i budućih sudskih sporova od strane Rusije. Euroclear bi takođe zadržao 0,3% budućeg profita kao podsticajnu naknadu.
Ovaj potez usledio je nakon višemesečnog razmatranja zapadnih pristalica Ukrajine o tome kako najbolje iskoristiti zamrznuta sredstva Rusije. SAD – najveći ratni sponzor Kijeva – predložile su da u potpunosti zaplene imovinu, ali su se do sada suočile sa odbijanjem EU.
Izvršni direktor Euroclear-a uporedio je konfiskaciju zamrznutih ruskih sredstava sa „otvaranjem Pandorine kutije“. Govoreći za L’Eho u utorak, ona je upozorila da bi to moglo da izazove „odbijanje velikih međunarodnih investitora od Evrope“, jer više ne mogu da veruju da njihova sopstvena imovina ne može biti konfiskovana.
Rusija je naglasila da bi zaplena njenog suverenog kapitala ili bilo koja slična radnja ne samo da bi predstavljala krađu i kršenje međunarodnog prava, već bi potkopala poverenje i u zapadne valute i u globalni finansijski sistem, potresajući svetsku ekonomiju.
Ako zamrznuti ruski kapital bude zaplenjen, Moskva će uzvratiti, upozorio je u februaru ministar finansija Anton Siluanov. Ukupne direktne strane investicije u rusku ekonomiju od strane EU, G7, Australije i Švajcarske procenjene su na oko 288 milijardi dolara na kraju 2022.
