Vatrogasci mogu imati povećan rizik od raka prostate zbog izloženosti hemikalijama na poslu, prema novom istraživanju sa Univerziteta Arizone Mel i Enid Zuckerman College of Public Health i Univerziteta u Mičigenu u saradnji sa partnerima vatrogasne službe i istraživačima širom sveta. zemlju kroz kohortnu studiju vatrogasaca protiv raka.
Rak prostate je vodeći slučaj raka među muškarcima u SAD. Vatrogascima se dijagnostikuje rak prostate po stopi 1,21 puta većoj od opšte populacije, verovatno zbog izlaganja hemikalijama, uključujući dim i penu za gašenje požara tokom gašenja požara.
Neke od tih hemikalija mogu uticati na to kako se geni eksprimiraju kroz proces koji se naziva epigenetska modifikacija, a određene epigenetske modifikacije, uključujući metilaciju DNK, doprinose razvoju raka. Istraživači su pronašli dokaze da su iskusni vatrogasci imali drugačije epigenetske modifikacije od novih vatrogasaca u regionima povezanim sa rakom prostate.
„Sa ovim objavljenim nalazima, imamo jasne dokaze o zdravstvenim rizicima sa kojima se vatrogasci suočavaju zbog kumulativne izloženosti na poslu“, rekao je Jeff Burgess, MD, MPH, direktor Centra za kolaborativno istraživanje zdravlja vatrogasaca i profesor na Zuckerman College of Zdravstvo.
Rad, „Protivpožarne, per- i polifluoroalkil supstance i DNK metilacija gena povezanih sa rizikom od raka prostate,“ objavljen je u časopisu Environmental and Molecular Mutagenesis.
Berdžes, takođe član Instituta BIO5, decenijama istražuje zdravlje vatrogasaca. Sarađivao je sa glavnim autorom Margaret Kuaid, MS, i istraživačem Jackie Goodrich, Ph.D, sa Univerziteta u Mičigenu, koji je vodio analizu o metilaciji gena.
Otkrili su da iskusni vatrogasci imaju različite epigenetske modifikacije na hromozomu 8k24 – posebnoj oblasti genoma gde su epigenetske modifikacije povezane sa rizikom od raka prostate – u poređenju sa novim vatrogascima.
Jedna klasa hemikalija koja je povezana sa epigenetskim modifikacijama su per- i polifluoroalkil supstance, ili PFAS, koje se koriste u peni za gašenje požara, kao iu mnogim kućnim predmetima, uključujući tiganje sa neprijanjajućim slojem i odeću otpornu na vodu. Istraživački tim je takođe istražio da li postoji veza između izloženosti PFAS-u i epigenetske modifikacije.
Rezultati su pokazali da su u mnogim vatrogasnim jedinicama novi i iskusni vatrogasci imali sličnu izloženost PFAS-u. Međutim, izlaganje specifičnoj hemikaliji PFAS-razgranate perfluorooktanske kiseline ili PFOA-je bilo povezano sa epigenetskim modifikacijama.
„Ova studija pokazuje moć kohortne studije vatrogasaca za borbu protiv raka da kombinuje podatke u različitim grantovima – u ovom slučaju nagrade Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama 2014, 2015. i 2018. – kako bi se snažnije procenila pitanja vatrogasne službe, ovog puta oko izloženosti i povećan rizik od raka prostate“, rekao je Burgess.
Ostali koautori sa Zuckerman College of Public Health su toksikolog Shavn Beitel, MSc, administrativni službenik istraživačkog programa Programa za kolaborativno istraživanje vatrogasaca, i Salli Littau, koordinator zdravstvenih istraživanja. John Gulotta i Darin Vallentine iz Tucson Fire Departmenta su takođe dali svoj doprinos.
Istraživački tim uključivao je članove sa Univerziteta u Majamiju, Univerziteta Rutgers, Nacionalnog instituta za bezbednost i zdravlje na radu pri centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, vatrogasne službe okruga Los Anđeles, vatrogasne uprave okruga Orandž i Fondacije za istraživanje zaštite od požara.
