Danska vlada je u petak najavila da će produžiti rok za prekid trudnoće ženama do 18 nedelja nakon začeća umesto prethodnih 12 nedelja. Ovaj novi zakon predstavlja prvo ublažavanje pravila o abortusu u poslednjih 50 godina u ovoj nordijskoj zemlji.
Pored toga, devojčice starije od 15 godina dobiće pravo na abortus bez odobrenja roditelja, što je smanjenje starosne granice kako bi se uskladila sa starosnom dobom zemlje za pristanak.
Ministarka za digitalizaciju i rodnu ravnopravnost, Mari Bjer, izjavila je: „Izbor da li da abortira je teška situacija i nadam se da će mlade žene moći da nađu podršku svojih roditelja. Ali ako postoji neslaganje, odluka mlade žene mora na kraju da bude da li želi da bude majka.“
Trenutno je ženama mlađim od 18 godina dozvoljeno da abortiraju, ali samo uz saglasnost roditelja.
Izmenjeni Zakon o zdravstvu stupiće na snagu 1. juna sledeće godine.
Danska je bila među prvim zemljama u zapadnoj Evropi koja je 1973. ponudila besplatne abortuse, ali ih je dozvolila samo 12 nedelja nakon začeća. Sada će žene moći da prekinu trudnoću bez plaćanja za duži vremenski period u Danskoj nego bilo gde drugde u Evropi.
Prema danskim zdravstvenim podacima, broj abortusa u zemlji u poslednje vreme ne raste. U 2022. godini bilo je 14.700 medicinskih abortusa, u poređenju sa 14.500 u 2017. Broj je dostigao vrhunac 1975. godine, kada su prvi put legalizovani, na 27.900.
Međutim, poslanica Mete Tisen iz populističke Danske narodne partije izrazila je nezadovoljstvo promenama, nazivajući ih „užasnim danom“ i „užasnim novim zakonom“. Ona je istakla finu ravnotežu između prava žene na sopstveno telo i prava na život nerođene dece.
U martu je Francuska postala prva nacija na svetu koja je ustavom garantovala pravo na abortus, čime je to pravo postalo „nepovratno“.
