Dinosaurusi su bili pametni kao gmizavci, ali ne i inteligentni kao majmuni, kao što sugeriše prijašnja istraživanja. Međunarodni tim paleontologa, bihevioralnih naučnika i neurologa preispitao je veličinu i strukturu mozga kod dinosaurusa i zaključio da su se ponašali više kao krokodili i gušteri.
U studiji objavljenoj prošle godine, tvrdilo se da dinosaurusi poput T. reksa imaju izuzetno veliki broj neurona i da su znatno inteligentniji nego što se pretpostavljalo. Tvrdilo se da ovi visoki neuroni mogu direktno da informišu o inteligenciji, metabolizmu i istoriji života, i da je T. reks po nekim svojim navikama bio prilično majmunski. Kulturološki prenos znanja, kao i upotreba alata, navedeni su kao primeri kognitivnih osobina koje je ono moglo posedovati.
Međutim, nova studija, objavljena u The Anatomical Record, uključuje Hadi George sa Univerziteta u Bristolu, dr Darena Naisha (Univerzitet u Sautemptonu) i koju vodi dr Kai Caspar (Univerzitet Heinrich Heine) sa dr Cristian Gutierrez-Ibanez (Univerzitet u Alberta) i dr Grant Hurlburt (Kraljevski muzej Ontarija) bliže razmatraju tehnike koje se koriste za predviđanje veličine mozga i broja neurona u mozgu dinosaurusa.
Tim je otkrio da su prethodne pretpostavke o veličini mozga dinosaurusa i broju neurona koje je njihov mozak sadržavao bile nepouzdane.
Istraživanje prati decenije analize u kojima su paleontolozi i biolozi ispitivali veličinu i anatomiju mozga dinosaurusa i koristili ove podatke da bi zaključili ponašanje i način života. Informacije o mozgu dinosaurusa potiču iz mineralnih ispuna moždane šupljine, koje se nazivaju endokasti, kao i iz oblika samih šupljina.
Tim je otkrio da je njihova veličina mozga precenjena – posebno prednjeg mozga – a samim tim i broj neurona. Pored toga, oni pokazuju da procene broja neurona nisu pouzdan vodič za inteligenciju.
Da bi pouzdano rekonstruisali biologiju davno izumrlih vrsta, tvrdi tim, istraživači bi trebalo da pogledaju više linija dokaza, uključujući anatomiju skeleta, histologiju kostiju, ponašanje živih rođaka i fosile u tragovima.
„Utvrđivanje inteligencije dinosaurusa i drugih izumrlih životinja najbolje je uraditi korišćenjem mnogih linija dokaza u rasponu od grube anatomije do fosilnih otisaka, umesto da se oslanjamo samo na procenu broja neurona“, objasnila je Hejdi iz Bristolske škole nauka o Zemlji.
Dr Kaspar je objasnio: „Mi tvrdimo da nije dobra praksa predviđati inteligenciju kod izumrlih vrsta kada je broj neurona rekonstruisan iz endokasta sve što treba da nastavimo.“
„Broj neurona nije dobar prediktor kognitivnih performansi, a njihovo korišćenje za predviđanje inteligencije kod davno izumrlih vrsta može dovesti do veoma pogrešnih tumačenja“, dodala je dr Ornela Bertrand (Institut Katala za paleontologiju Mikel Krusafont).
„Mogućnost da je T. reks možda bio inteligentan kao pavijan je fascinantna i zastrašujuća, sa potencijalom da ponovo otkrije naš pogled na prošlost“, zaključio je dr Nejš. „Ali naša studija pokazuje kako su svi podaci koje imamo protiv ove ideje. Oni su više ličili na pametne džinovske krokodile, i to je jednako fascinantno.“