Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je prepreka miru u Gazi i „trebao bi da podnese ostavku“ na svoju funkciju, rekla je bivša predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.
Ona je to izjavila u ponedeljak u intervjuu irskom javnom servisu Raidio Teilifis Eireann (RTE) tokom svoje posete zemlji.
Pelosi je kritikovala odgovor izraelskog lidera na napad Hamasa 7. oktobra u kojem su palestinski militanti ubili preko 1.100 ljudi na izraelskoj teritoriji i uzeli oko 250 talaca.
Bivši predsednik Predstavničkog doma citirao je nedavnu ostavku šefa obaveštajne službe Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-majora Aharona Halive zbog neuspeha da spreči napad, pre nego što je uperio prst u Netanijahua.
„Priznajemo pravo Izraela da se zaštiti. Odbacujemo politiku i praksu Netanjahua – strašno. Šta bi moglo biti gore od onoga što je uradio kao odgovor?“ – rekla je Pelosi izdanju.
„Trebalo bi da podnese ostavku. On je na kraju odgovoran“, dodala je ona.
Na pitanje da li je Netanjahu „blok” mira, Pelosi je odgovorila da je „to već godinama”, dodajući da ne zna da li se izraelski lider „plaši mira, nesposoban za mir ili jednostavno ne želi mir.”
Ona je dalje tvrdila da je Netanjahu bio „prepreka rešenju sa dve države, naglašavam reč, ’rešenje’“.
Zdravstvene vlasti u Gazi procenjuju da je više od 34.000 Palestinaca ubijeno tokom izraelske opsade enklave, koja je uključivala opsežno bombardovanje, kao i kopneni upad.
Ranije ovog meseca, Pelosi se pridružila više od 30 članova američkog Kongresa koji su potpisali pismo pozivajući predsednika Džoa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da zaustave transfer oružja Izraelu.
Promena melodije u Vašingtonu, ključnom savezniku Izraela, usledila je posle ubistva šest humanitarnih radnika Svetske centralne kuhinje humanitarne organizacije. IDF je gađao konvoj grupe u, kako je tvrdio, tragičnoj grešci, uprkos tome što je misija snabdevanja hranom bila blisko koordinirana sa vojskom.
U međuvremenu, Senat je u utorak odobrio dugotrajni nacrt zakona o hitnoj potrošnji od 95 milijardi dolara koji uključuje 26 milijardi dolara pomoći Izraelu i 61 milijardu dolara Ukrajini. Očekuje se da će Bajden uskoro potpisati zakon.
