Prema jednoj studiji, sredovečni i stariji odrasli veruju da starost počinje kasnije u životu nego što su to činili njihovi vršnjaci pre nekoliko decenija.
„Očekivani životni vek se produžio, što bi moglo da doprinese kasnijoj uočenoj starosti. Takođe, neki aspekti zdravlja su se vremenom poboljšali, tako da se ljudi određenog uzrasta koji su u prošlosti smatrani starima više ne mogu smatrati starima. danas“, rekao je autor studije dr Markus Vetštajn sa Humbolt univerziteta u Berlinu, Nemačka.
Međutim, studija, koja je objavljena u časopisu Psihologija i starenje, takođe je pronašla dokaze da se trend kasnije percipirane starosti usporio u poslednje dve decenije.
Vettstein je, zajedno sa kolegama sa Univerziteta Stanford, Univerziteta u Luksemburgu i Univerziteta u Grajfsvaldu, u Nemačkoj, ispitao podatke od 14.056 učesnika u Nemačkoj anketi o starenju, longitudinalnoj studiji koja uključuje ljude koji žive u Nemačkoj rođene između 1911. i 1974. godine.
Učesnici su odgovarali na pitanja ankete do osam puta tokom 25 godina (1996–2021), kada su imali između 40 i 100 godina. Dodatni učesnici (40 do 85 godina) su regrutovani tokom perioda istraživanja kako su kasnije generacije ulazile u srednju i stariju životnu dob. Među brojnim pitanjima na koja su učesnici ankete odgovorili bilo je: „U kojoj dobi biste nekoga opisali kao starog?“
Istraživači su otkrili da su u poređenju sa najranijim učesnicima, kasnije rođeni učesnici prijavili kasniji percipirani početak starosti. Na primer, kada su učesnici rođeni 1911. godine imali 65 godina, oni su postavili početak starosti na 71 godinu. Nasuprot tome, učesnici rođeni 1956. rekli su da starost počinje sa 74 godine, u proseku, kada su imali 65 godina.
Međutim, istraživači su takođe otkrili da je trend ka kasnijem uočenom nastupu starosti usporen poslednjih godina.
„Trend ka odlaganju starosti nije linearan i možda se neće nužno nastaviti u budućnosti“, rekao je Vettstein.
Istraživači su takođe posmatrali kako se percepcija starosti pojedinih učesnika menjala kako su starili. Otkrili su da je, kako su pojedinci starili, njihova percepcija početka starosti bila potisnuta dalje. Sa 64 godine, prosečan učesnik je rekao da starost počinje sa 74,7 godina. Sa 74 godine, rekli su da je starost počela sa 76,8 godina. U proseku, uočeni početak starosti se povećavao za oko godinu dana na svakih četiri do pet godina stvarnog starenja.
Konačno, istraživači su ispitali kako su individualne karakteristike kao što su pol i zdravstveni status doprinele razlikama u percipiranom nastanku starosti. Otkrili su da žene u proseku kažu da starost počinje dve godine kasnije od muškaraca — i da se razlika između muškaraca i žena vremenom povećava. Takođe su otkrili da ljudi koji su izjavili da su usamljeniji, da su lošijeg zdravlja i da se osećaju stariji kažu da je starost u proseku počela ranije od onih koji su bili manje usamljeni, boljeg zdravlja i koji su se osećali mlađim.
Rezultati mogu imati implikacije na to kada i kako se ljudi pripremaju za sopstveno starenje, kao i na to kako ljudi uopšte razmišljaju o starijim osobama, rekao je Vettstein.
„Nejasno je u kojoj meri trend odlaganja starosti odražava trend ka pozitivnijim pogledima na starije ljude i starenje, tačnije suprotno – možda je početak starosti odložen jer ljudi smatraju da je starost nepoželjno stanje, “, rekao je Vettstein.
Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju da li se trend ka „odlaganju“ starosti nastavlja i da istraže raznovrsniju populaciju u drugim zemljama, uključujući i nezapadne zemlje, kako bi se razumelo kako se percepcija starenja razlikuje od zemlje i kulture, prema istraživačima.