Biolozi na tragu u ekvadorskom Amazonu zadržavaju dah dok distribuiraju smrdljivu poslasticu kako bi namamili leptire, kritične oprašivače kojima sve više prijete klimatske promjene.
Tim je okačio 32 zamke napravljene od zelenih mreža, svaka zamamljena trulom ribom i fermentisanim bananama. Namenjeni su da se stapaju sa krošnjama šume. Njihov oštar miris očigledno nije.
Od prošlog avgusta, tim biologa i čuvara parka prati broj leptira u rezervatu divljih životinja Kujabeno, parku poznatom po bogatoj flori i fauni.
Oni hvataju i dokumentuju šarene insekte, puštajući većinu sa identifikacionim znakom na krilima. Neki od njih, verovatno od ranije nepoznatih vrsta, čuvaju se za dalje proučavanje.
Rezultati rada tima su, međutim, obeshrabrujući.
Leptiri su „bioindikatori“, živi organizmi čije blagostanje daje meru zdravlja njihovog okolnog ekosistema, a njihov broj se smanjuje, rekla je biologinja Marija Fernanda Čeka za AFP.
Iako broj vrsta možda nije opao za više od 10 procenata, u pogledu apsolutnog broja leptira „smanjenje je veoma značajno… možda 40/50 procenata“, rekla je ona.
„To je nešto što nas uznemirava.
Bioindikatori
Pod vođom ekspedicije Elizom Levi, tim proverava mreže da li postoje uhvaćeni leptiri.
Oni nežno drže insekte za svoje male stomake i pincetom manipulišu nogama i krilima.
Neke su jarko crvene i plave, druge imaju nešto što podseća na zebraste pruge. Neki su providni, poput stakla.
Otprilike tri četvrtine useva za proizvodnju voća ili semena za ljudsku ishranu zavisi od oprašivača, koji pružaju besplatnu uslugu vrednu milijarde dolara.
UN su upozorile da 40 odsto oprašivača beskičmenjaka — posebno pčela i leptira — rizikuje globalno izumiranje, što predstavlja određene rizike za samo čovečanstvo.
Leptiri su, rekao je Čeka, „veoma osetljivi, čak i na male promene u ekosistemu“ tokom svog kratkog životnog veka od jajeta do gusenice do reproduktivne odrasle osobe.
Levi je objasnio da tropske biljke — za razliku od onih u regionima sa različitim godišnjim dobima — nisu navikle na ekstremne vremenske varijacije.
Ako se ne prilagode klimi koja se brzo menja, ove biljke bi mogle biti izgubljene, zajedno sa larvama leptira koje se njima hrane.
Ekvador, relativno mali, ali izuzetno biodiverzitet, ugošćuje oko 4.000 vrsta leptira – skoro isto koliko i njegovi mnogo veći susedi Peru i Kolumbija.
Ipak, na mestima kao što je Nacionalni park Jasuni, koji je u susedstvu Kujabena, „stopa otkrivanja vrsta je sporija od stope izumiranja“, rekao je Čeka.
