Evropa je pretrpela rekordan broj dana „ekstremnog toplotnog stresa“ 2023. godine, izjavila su u ponedeljak dva vodeća klimatska posmatrača, naglašavajući pretnju od sve smrtonosnijih leta širom kontinenta.
U godini suprotnih ekstrema, Evropa je bila svedok velikih toplotnih talasa, ali i katastrofalnih poplava, sušnih suša, žestokih oluja i najvećeg požara.
Ove katastrofe su nanele milijarde dolara štete i uticale na više od dva miliona ljudi, naveli su u novom zajedničkom izveštaju Služba EU za klimatske promene Kopernik i Svetska meteorološka organizacija UN (SMO).
Posledice po zdravlje bile su posebno akutne, a toplotu su ove agencije izdvojile kao najveću pretnju u vezi sa klimom, jer globalno zagrevanje izaziva sve toplija evropska leta.
„Vidimo trend povećanja broja dana sa toplotnim stresom širom Evrope i 2023. nije bila izuzetak, a Evropa je zabeležila rekordan broj dana sa ekstremnim toplotnim stresom“, rekla je Rebeka Emerton, klimatski naučnik u Koperniku.
Za ovu studiju, Copernicus i VMO su koristili Univerzalni indeks termalne klime, koji meri uticaj životne sredine na ljudsko telo.
Uzima u obzir ne samo visoke temperature već i vlažnost, brzinu vetra, sunce i toplotu koju emituje okolina.
Indeks ima 10 različitih kategorija toplotnog i hladnog stresa, sa jedinicama stepeni Celzijusa koje predstavljaju temperaturu koja se oseća kao da se oseća.
Ekstremni toplotni stres „ekvivalentan je temperaturi koja liči na osećaj većoj od 46 stepeni Celzijusa, u kom trenutku je imperativ preduzeti mere da se izbegnu zdravstveni rizici kao što je toplotni udar“, rekao je Emerton.
‘produženo leto’
Produžena izloženost toplotnom stresu je posebno opasna za ranjive osobe kao što su starije osobe ili osobe sa već postojećim zdravstvenim problemima.
Efekat toplote je jači u gradovima, navodi se u izveštaju.
Dvadeset tri od 30 najgorih toplotnih talasa zabeleženih u Evropi desila su se u ovom veku, a smrtni slučajevi izazvani toplotom su porasli za oko 30 odsto u poslednjih 20 godina, navodi se u izveštaju.
2023. nije bilo najtoplije leto u Evropi – u stvari, bilo je peto – ali to ne znači da nije bilo bukvalno.
Veći deo Evrope je zagrejao od toplotnih talasa tokom „produženog leta“ između juna i septembra, rekao je Emerton.
Septembar je bio najtopliji zabeležen za Evropu u celini, dodala je ona.
Dana 23. jula, 13 odsto Evrope bez presedana iskusilo je visok nivo toplotnog stresa, a najviše je pogođena južna Evropa.
Podaci o smrtnim slučajevima u Evropi od ekstremnih vrućina 2023. još nisu dostupni.
Međutim, procenjuje se da je desetine hiljada ljudi umrlo od toplotnih talasa tokom podjednako vrelih evropskih leta 2003, 2010. i 2022. godine, navodi se u izveštaju.
„Vidimo da postoji višak smrtnosti kada vidimo takve ekstremne toplotne talase kao što je to bio slučaj 2023. godine“, rekao je Alvaro Silva, klimatolog iz SMO.
„Ovo povećanje mortaliteta… utiče na (ogromnu) većinu evropskih regiona. Ovo je velika zabrinutost.“
Naučnici se slažu da emisije gasova staklene bašte zagrevaju planetu, uzrokujući intenzivnije i češće ekstremne vremenske prilike.
Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, a toplotni talasi će u budućnosti postati duži i snažniji, navodi se u izveštaju.
Ovo će – zajedno sa starenjem stanovništva i sve većim brojem ljudi koji se sele u gradove – imati „ozbiljne posledice po javno zdravlje“, dodaje se.
„Trenutne intervencije toplotnog talasa uskoro će biti nedovoljne da se nose sa očekivanim zdravstvenim opterećenjem vezanim za toplotu.
2023. je bila najtoplija godina na svetu do sada, a okeani, koji apsorbuju 90 odsto viška toplote proizvedene emisijom ugljen-dioksida, takođe su se zagrejali na nove maksimume.
Prosečne temperature površine mora u Evropi bile su najtoplije zabeležene, navodi se u izveštaju, sa jakim morskim toplotnim talasom u delu Atlantskog okeana koji je opisan kao „izvan ekstrema“.
Glečeri u svim delovima Evrope zabeležili su gubitak leda, dok je Grčka pretrpela najveći požar u istoriji EU.
2023. je takođe bila jedna od najvlažnijih godina u Evropi, sa velikim poplavama koje su pogodile 1,6 miliona ljudi, a oluje još 550.000.
Emerton je rekao da je ekonomski trošak ovih ekstremnih događaja 13,4 milijarde evra (14,3 milijarde dolara) – oko 80 odsto se pripisuje poplavama.
