Jedan od najviših kineskih vojnih lidera zauzeo je oštru liniju po pitanju regionalnih teritorijalnih sporova, rekavši u ponedeljak međunarodnom pomorskom skupu na severoistoku Kine da će ta zemlja uzvratiti silom ako njeni interesi budu ugroženi.
19. dvogodišnji sastanak Pomorskog simpozijuma zapadnog Pacifika otvoren je u lučkom gradu Ćingdao, gde se nalazi sedište kineske severne pomorske snage, pružajući živopisnu pozadinu masovne vojne ekspanzije Kine u poslednje dve decenije u kojoj je izgradila ili renovirala tri nosača aviona .
Četvorodnevni sastanak privukao je predstavnike partnera i konkurenata, uključujući Australiju, Kambodžu, Čile, Francusku, Indiju i SAD, a dolazi usred pojačanih tenzija zbog agresivnih akcija Kine u Tajvanskom moreuzu i Istočnom i Južnom kineskom moru, kao i kao kineska mornarica je izrastao u najveći svetski broj trupa.
Zhang Ioukia, potpredsednik Centralne vojne komisije vladajuće Komunističke partije, koja kontroliše oružane snage, govorio je o „zajedničkom razvoju“ i rekao da će „razdvajanje, trvenje i konfrontacija samo podeliti svet na izolovana ostrva koja se sa sumnjom čuvaju jedno od drugog. ”
Međutim, on se tada okrenuo teritorijalnim zahtevima Kine, koji nisu priznati po međunarodnom pravu, a u nekim slučajevima i odbijeni. Peking je ignorisao presude koje nisu u njegovu korist, posebno u Južnom kineskom moru, gde je u sporu sa pet drugih strana oko ostrva, plovnih puteva i podmorskih resursa.
Japan nastavlja da brani svoju kontrolu nad nenaseljenim lancem ostrva Senkaku, koji Kina naziva Diaoju, u Istočnom kineskom moru, od upada kineske obalske straže.
Tajvan je prošle nedelje ojačao svoje uporište u spornom Južnom kineskom moru uspostavljanjem satelitske komunikacije između glavnog ostrva i njegovog garnizona na ostrvu Taiping, takođe poznatog kao Itu Aba, najvećeg kopnenog obeležja u veoma spornom lancu ostrva Spratli. Kina je stvorila sedam veštačkih ostrva u toj oblasti nagomilavanjem peska i cementa na koralnim grebenima, a zatim ih opremila aerodromskim pistama i drugom vojnom infrastrukturom.
Zhang je rekao da teritorijalni suverenitet Kine „ne trpi povrede i da se njeni suštinski interesi ne mogu osporiti. Ne izazivamo nevolje, ali nikada nećemo ni pokleknuti pred provokacijom. Kineska vojska će odlučno braniti ponovno ujedinjenje i interese domovine.
Džang je u prošlosti govorio o odlučnosti Pekinga da preuzme kontrolu nad samoupravnom ostrvskom republikom Tajvan, za koju tvrdi da je sopstvena teritorija, koristeći silu ako je potrebno. Sa svojom ključnom visokotehnološkom ekonomijom, Tajvan gradi svoju odbranu sam i uz pomoć SAD, gde je Kongres ovog vikenda odobrio 8 milijardi dolara vojne pomoći za Tajvan i Indo-Pacifik.
Tajvan takođe gradi sopstvene podmornice i avione za obuku i čeka na isporuku unapređenih verzija lovaca F-16, borbenih tenkova i drugog hardvera iz SAD.
Činilo se da Džang pritiska unilateralistički pristup Kine spoljnim odnosima i vojnim sukobima koji je zastupao Si Đinping, najviši vojni komandant, vođa Komunističke partije i doživotni šef države, koji je eliminisao sva različita mišljenja.
Kina „ostaje posvećena rešavanju pomorskih sporova sa direktno zainteresovanim zemljama kroz prijateljske konsultacije, ali nećemo dozvoliti da se zloupotrebi naša dobra vera“, rekao je Džang. „Naročito zbog samoupravne ostrvske republike Tajvan koju Peking preti da će upotrebiti silu da bi stavio pod svoju kontrolu. Preduzećemo opravdane radnje da odbranimo svoja prava u skladu sa zakonom.”
Džangovi komentari su usledili nakon velikih potresa u kineskoj vojsci poslednjih meseci koji su doveli do još uvek neobjašnjivog nestanka bivšeg ministra odbrane Li Šangfua i nekoliko visokih oficira u raketnom korpusu.
