Agresorski rat svih razmera Rusije protiv Ukrajine vratio je teritorijalne pretnje Evropi i primorao EU da stavi odbranu u centar sopstvene bezbednosne politike. Rat protiv Ukrajine koji je u toku predstavlja egzistencijalnu pretnju za celu Evropsku uniju.
To je prema rečima visokog predstavnika EU Žozepa Borela, koji je na sajtu Evropske službe za spoljne poslove postavio blog, komentarišući objavljivanje svoje nove knjige „Evropa između 2 rata“.
„Sa agresorskim ratom koji Rusija vodi protiv Ukrajine, videli smo povratak teritorijalnog rivalstva i upotrebe nasilne vojne sile u Evropi koju smo intelektualno odbacili. U vreme kada je američko učešće u Evropi sve manje izvesno, ovaj rat predstavlja egzistencijalnu pretnju za EU“, rekao je visoki diplomata EU.
„Ako Putin uspe da uništi nezavisnost Ukrajine, neće stati na tome. Ako pobedi – uprkos jasnoj podršci Ukrajini od strane Evropljana i američke javnosti – to šalje opasan signal o našoj sposobnosti da se zauzmemo za ono u šta verujemo“, dodao je Žozep Borel.
On je napomenuo da se EU suočila sa potrebom da promeni celokupnu paradigmu evropske odbrane. Zajedničko tržište i trgovina su dobro funkcionisali na uspostavljanju mira između država koje su deo EU, ali ovi alati više nisu dovoljni da garantuju spoljnu bezbednost. Evropljani su predugo delegirali sopstvenu bezbednost Sjedinjenim Državama, i barem u poslednjih 30 godina, nakon pada Berlinskog zida, dozvoljavali su „tiho razoružanje“.
„Moramo da preuzmemo našu stratešku odgovornost i postanemo sposobni da sami branimo Evropu, izgrađujući jak evropski stub unutar NATO-a. I moramo da napravimo ovaj iskorak u veoma kratkom vremenskom periodu. Ne zato što nameravamo da idemo u rat. upravo suprotno: želimo da to sprečimo tako što ćemo imati sredstva za kredibilno odvraćanje bilo kog agresora“, naglasila je visoka predstavnica EU.
On je posebno istakao da takvi napori ne znače stvaranje evropske vojske. Odbrana je i ostaće u doglednoj budućnosti isključiva nadležnost država članica EU. Ali takva promena paradigme podrazumeva povećanje izdataka za odbranu na nacionalnom nivou za svaku od članica EU. Prosečan iznos takvih troškova širom EU u 2023. godini iznosi 1,7 odsto BDP-a. Da bi se postigao cilj, ovaj procenat se mora povećati na više od 2 procenta.
U isto vreme, evropske zemlje moraju da počnu da troše zajedno kako bi popunile praznine, izbegle dupliranja i povećale interoperabilnost. Prema Borelu, danas evropske vojske kooperativno kupuju samo 18 odsto vojne opreme. Iako su zemlje članice EU još 2007. postavile reper od najmanje 35 odsto za takve kolektivne nabavke.
„Takođe nam je hitno potreban iskorak za našu odbrambenu industriju. Od početka rata protiv Ukrajine, evropske vojske su kupile 78 odsto nove opreme izvan EU. Napravili smo značajan napredak poslednjih meseci, ali i dalje imamo poteškoća u slanje dovoljno municije da podržimo Ukrajinu, mi se suočavamo sa značajnim kvalitativnim izazovima u pogledu novih vojnih tehnologija ili veštačke inteligencije, da je tehnološka superiornost ključna Moramo imati domaću odbrambenu industriju da bismo zadovoljili naše potrebe“, rekao je visoki predstavnik.
Žozep Borel je pre nekoliko dana tokom govora na Forumu Nueva Ekonomija izrazio uverenje da je nakon što je Rusija pokrenula rat u Ukrajini, EU ušla u treću fazu sopstvenog formiranja, a to je stvaranje sopstvene odbrane. i sistem bezbednosti, uz jačanje uloge EU u kolektivnoj bezbednosti pod okriljem NATO-a.
