Istraživači su nedavno otkrili kako da koriste alge za pretvaranje amonijaka i nitrata u đubrivo bogato hranljivim materijama ili sastojke hrane za ribe.
Recirkulacijski sistem akvakulture (RAS) je priobalno ribogojilište koje ponovo koristi svoju vodu tako što je čisti uzastopnim mehaničkim i biološkim procesima pre nego što je vrati u rezervoare.
„Princip ponovnog korišćenja vode u RAS postrojenju je da nam omogućava da izvučemo samo veoma male količine nove vode za održavanje operacija“, objašnjava norveška istraživačica Šarlot Volpe.
Volpe je deo istraživačkog tima koji učestvuje u inovativnom projektu pod nazivom Vasteless u saradnji sa dizajnerima postrojenja Nofitech i proizvođačima lososa, Hardingsmolt. Projekat je istraživao kako rad postrojenja RAS može biti još kružniji.
Trenutno je uobičajena praksa da se dodaje više vode u rezervoare za ribe RAS ako se utvrdi da su koncentracije azota previsoke za ribu.
„Ali slatka voda je važan i ograničen resurs“, objašnjava Volpe. „Zato smo radili na tome da smanjimo njegovu upotrebu čišćenjem i ponovnom upotrebom vode koja je već u sistemima. Naš glavni fokus je bio da istražimo kako možemo očistiti vodu prirodnim putem iskorišćavanjem mikrobne zajednice koja već postoji u rezervoari, ovaj proces se zove bioremedijacija“, kaže ona.
Proizvodni pogoni Hardingsmolt-a koriste vodu koja sadrži visoke koncentracije hranljivih materija, uključujući fosfate, amonijak i nitrate, kao i riblji izmet. Istraživački tim bez otpada istražuje načine da iskoristi ovu vodu bogatu hranljivim materijama.
Đubrivo i hrana za ribe
Volpe objašnjava da je njen tim sprovodio testove da vidi da li se azot i CO2 u vodi sadržanoj u RAS modulima (sistemima rezervoara) mogu koristiti za pretvaranje biofilma algi u biomasu koja se može redovno sakupljati i koristiti ili kao đubrivo bogato hranljivim materijama ili kao sastojak hrane za ribe.
„Sakupili smo i analizirali biomasu iz rezervoara RAS i otkrili da u njoj dominiraju dijatomeje, poznate i kao dijatomejske alge“, kaže Volpe. „Ove alge su bogate proteinima i lipidima, a nedavna istraživanja su pokazala da imaju veliki potencijal kao hrana za ribe“, objašnjava ona.
Testovi su obavljeni u laboratoriji SeaLab norveškog instituta za nauku SINTEF u saradnji sa istraživačima iz NTNU, koji su sproveli eksperimente. Tim je razvio laboratorijske pilote za simulaciju i bioremedijacije i rasta algi u kontrolisanim uslovima, istražujući efekte različitih koncentracija hranljivih materija i različitih intervala žetve. U isto vreme, tim je takođe sproveo pilot eksperimente u Hardingsmoltovim RAS postrojenjima.
„Rezultati koje smo dobili iz laboratorije bili su potpuno isti kao oni iz objekata“, kaže Volpe. „Ovo je potvrdilo da smo razvili pouzdano okruženje za testiranje u SeaLabu koje možemo koristiti za buduća istraživanja RAS sistema“, kaže ona.
Volpeov tim sada radi na unapređenju pilota i dizajnu onoga što bi u budućnosti moglo postati novi tip RAS modula. Trenutno prečišćavanje vode u RAS sistemima predstavlja trošak koji će se najverovatnije povećati uvođenjem novih propisa. Modul za bioremedijaciju koji ne samo da „besplatno“ čisti vodu, već i proizvodi biomasu koja se može iskoristiti, biće stoga veoma koristan.
Projekat bez otpada će se nastaviti do 2025. godine, a istraživači već razgovaraju o mogućim novim projektima. „Sledeća faza će biti izgradnja pilota veće veličine koji može da proizvede dovoljno biomase da bi se omogućio eksperiment hranjenja ribe“, kaže Volpe.
