Stvaranje prelaznog saveta odgovornog za izbor sledećih lidera Haitija je neizbežno, rekao je američki diplomata u sredu tokom žestokog foruma o rastućoj krizi na Haitiju.
Savet od devet članova mogao bi da bude zvanično uspostavljen na Haitiju već ove nedelje, rekao je Brajan A. Nikols, pomoćnik američkog sekretara za poslove zapadne hemisfere, na događaju u Njujorku koji je organizovao Savet za spoljne poslove.
Zvaničnici su željni da vide kako je savet uspostavljen dok Haiti tetura pod vakuumom moći, a premijer je isključen iz zemlje koja trpi nemilosrdno nasilje bandi koje je gušilo prestonicu Port-o-Prensa i okolne zajednice, primoravajući više od 53.000 ljudi da pobegli iz tog područja poslednjih nedelja.
Glavna morska luka i aerodrom na Haitiju ostaju zatvoreni, prekidajući kritičnu pomoć jer stručnjaci upozoravaju da glad i bolesti vrtoglavo rastu.
„Danas u svetu nema veće humanitarne krize od one koja se dešava na Haitiju“, rekao je Nikols.
Bande su počele da napadaju ključne vladine institucije širom Port-o-Prensa 29. februara, otvarajući vatru na glavni međunarodni aerodrom koji je i dalje zatvoren i jurišajući na policijske stanice i dva najveća zatvora na Haitiju, oslobađajući više od 4.000 zatvorenika.
Kancelarija UN-a za ljudska prava nazvala je situaciju „kataklizmičnom“, napominjući da je više od 1.550 ljudi ubijeno, a više od 800 povređeno krajem marta.
Ne očekuje se da će stvaranje prelaznog saveta, koji će imati sedam članova sa pravom glasa da izaberu sledećeg premijera i kabinet Haitija, odmah rešiti duboko ukorenjene probleme zemlje.
Nikols je rekao da nije potrebna samo „jedna stvar“ za rešavanje problema zemlje.
Tokom jednočasovnog foruma, Nikols se našao na udaru kritike Monik Kleske, haićanske spisateljice i članice grupe Montana, koalicije građanskih, poslovnih i političkih lidera koja je dobila mesto u prelaznom veću.
Ona je kritikovala SAD jer su podržale premijera Ariela Henrija, kojeg je optužila da je nesposoban i odgovoran za pogoršanje uslova u zemlji. Henri je postavljen kao privremeni lider uz podršku međunarodne zajednice nakon ubistva predsednika Jovenela Moisea u julu 2021.
Najmoćnije bande na Haitiju takođe su se usprotivile Henriju, napominjući da on nije demokratski izabran, a on je obećao da će podneti ostavku kada se formira savet.
„Ispustio si ga kao vruć krompir“, rekla je Kleska Nikolsu dok se pitala zašto su SAD uopšte podržale Henrija. „Ako idemo napred… moramo razmišljati o toj politici. Da li je bilo loše? Šta možemo naučiti iz toga? Možemo li priznati da je došlo do neuspeha?
Grupe u zemlji počele su da pokreću napade velikih razmera na vladine mete dok je Henri bio u Keniji u februaru kako bi podstakao raspoređivanje policijskih snaga iz te istočnoafričke zemlje, koje podržavaju UN. Od tada mu je zabranjen ulazak u zemlju, pošto je nasilje primoralo da se zatvore glavne ulazne luke.
Panelisti u Njujorku su upitani zašto bande koje kontrolišu 80 odsto Port-o-Prensa nisu bile uključene u pregovore ili stvaranje prelaznog saveta.
„Postojati širok, inkluzivan dijalog među svim segmentima društva svakako je nešto što vredi raditi“, rekao je Nikols, ali je rekao da se interesi bandi „ne mogu staviti ispred običnih građana koji poštuju zakon“.
On je rekao da su potrebna rešenja za ciljanje zašto se ljudi uopšte pridružuju bandama. „Mora postojati pristup obrazovanju i mogućnostima za zapošljavanje i programima obuke“, rekao je on.
Kleska je dodala da postoji potreba da se promeni društveni identitet tako da se više fokusira na školu i posao.
Na panelu je bio i Gari Pjer-Pjer, osnivač internet sajta za vesti The Haitian Times sa sedištem u Bruklinu. On je naveo da su haićanski političari i elita u zemlji dugo tajno podržavali bande da služe njihovim interesima, i žalio se da haićanska dijaspora nije adekvatno konsultovana usred krize.
„Bezbednost je kratkoročni problem koji se može rešiti“, rekao je on. „Ali zašiti haićansko društvo, to će biti pravi izazov.“
