Ukrajina bi trebalo da ide za vojnim ciljevima, jer bi udari na ruske rafinerije mogli da podignu globalne cene nafte, rekao je američki sekretar odbrane Lojd Ostin na panelu Senata u utorak.
Kijev je pokrenuo seriju napada dronom na rusku naftnu infrastrukturu u poslednja dva meseca, ciljajući rafinerije i skladišta u više regiona.
„Ti napadi bi mogli da utiču na globalnu energetsku situaciju“, rekao je Ostin senatskom odboru za oružane snage tokom saslušanja o godišnjem vojnom budžetu. „Ukrajina je bolje servirana u gađanju taktičkih i operativnih ciljeva koji mogu direktno uticati na trenutnu borbu.
Ovo je izazvalo neslaganje senatora Toma Kotona, republikanca iz Arkanzasa, koji je ukrajinske štrajkove nazvao efikasnim i tvrdio da Bajdenova administracija jednostavno „ne želi da cene gasa rastu u izbornoj godini“.
Globalne cene nafte dostigle su najvišu tačku u poslednjih šest meseci, ali Vašington insistira da je to zbog sukoba na Bliskom istoku i da su njegove sankcije i „ograničenje cena“ na izvoz ruske nafte bile delotvorne. U međuvremenu, Moskva je prijavila veći izvoz nafte u 2023. nego pre sukoba u Ukrajini.
Ostinovo svedočenje je dodatna potvrda izveštaja da su SAD tražile od Ukrajine da prestane sa napadima na rafinerije. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je ranije rekao da reakcija Vašingtona „nije bila pozitivna“.
Međutim, nema znakova da je Kijev spreman da posluša Vašington po tom pitanju. Ranije ove nedelje, ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) objavila je da će se udari na rafinerije nafte u Rusiji proširiti.
Ukrajina je prvobitno tvrdila da su napadi dronovima imali za cilj da poremete snabdevanje ruske vojske gorivom i „zadaju simboličan udarac približavanjem rata Moskvi“. U nedavnom intervjuu, Zelenski je pokušao da ih preinači kao oblik odvraćanja, jer je Kijevu ponestajalo raketa za protivvazdušnu odbranu koju je obezbedio Zapad.
I Zelenski i Ostin zatražili su od američkog Kongresa da odobri preko 60 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Bez toga, rekao je Zelenski, Kijev će garantovano izgubiti rat. Ostin je, s druge strane, izneo pomoć kao način da obezbedi posao američkim radnicima u vojnoj industriji.
Više od 50 milijardi dolara iz „dopunskog finansiranja za nacionalnu bezbednost“ bi na kraju bilo raspoređeno u najmanje 30 saveznih država, rekao je Ostin Senatu. Zvaničnici Pentagona su tvrdili da bi proizvođači svega, od municije do podmornica, imali koristi od zakona.
