Iranski ministar spoljnih poslova optužio je u ponedeljak Sjedinjene Države da su Izraelu dale „zeleno svetlo“ za napad na zgradu njegovog konzulata u Siriji u kojem je ubijeno sedam iranskih vojnih zvaničnika, uključujući dva generala.
Hosein Amirabdolahjan je ponovio obećanje Teherana da će odgovoriti na napad, za koji se uveliko okrivljuje Izrael, a koji izgleda označava eskalaciju izraelskog ciljanja vojnih zvaničnika iz Irana, koji podržava militantne grupe koje se bore protiv Izraela u Gazi i duž njegove granice sa Libanom.
Lider Hezbolaha Hasan Nasralah je u obraćanju u ponedeljak ponovio podršku grupe koju podržava Iran vojnom odgovoru Teherana na napad u kojem je ubijen general Mohamed Reza Zahedi, visoki vojni zvaničnik u snagama Kuds iranske Revolucionarne garde, i pogoršao strah od širenja rata u ostatak Bliskog istoka.
Otkako je rat u Gazi počeo pre šest meseci, sukobi su se povećali između Izraela i libanskog Hezbolaha. Hamas, koji vlada Gazom i koji je napao Izrael 7. oktobra, takođe podržava Iran, kao i krovna grupa iračkih milicija koje ciljaju na američke vojne baze i položaje u Siriji i Iraku.
Iako je Izrael redovno izvodio napade na iranske vojne zvaničnike i saveznike, Zahedijeva smrt je bila najznačajniji udarac za Teheran od kada je američki dron gađao i ubio šefa snaga Kuds generala Kasima Sulejmanija 2020. u Bagdadu.
„Želeo bih da kažem veoma glasnim glasom odavde u Damasku da Amerika ima odgovornost za ono što se dogodilo i da mora da bude odgovorna“, rekao je Amirabdollahian novinarima u Damasku tokom posete u kojoj se sastao sa svojim sirijskim kolegom Fejsalom Mekdadom, koji osudio i napad i izraelsku ofanzivu u Gazi. Amirabdolahjan se takođe sastao sa predsednikom Bašarom Asadom, sa kojim je razgovarao o Gazi i široj situaciji u regionu, navodi se u saopštenju Assadove kancelarije.
Iranski ministar spoljnih poslova, koji je ranije tog dana inaugurisao otvaranje novog konzularnog odeljenja u obližnjoj zgradi, opravdao je svoje tvrdnje rekavši da Vašington i „dve evropske zemlje” nisu osudile napad na diplomatsku zgradu.
Bajdenova administracija je insistirala da nije imala unapred saznanja o vazdušnom napadu. Vašington je vitalni vojni saveznik Izraela.
Izrael, koji retko priznaje udare na iranske ciljeve, rekao je da nema komentar na napad na sirijsku prestonicu. Međutim, portparolka Pentagona Sabrina Sing rekla je prošle nedelje da su SAD ocenile da je Izrael odgovoran.
U početku nakon napada, iranski državni mediji rekli su da je Zahedi vodio Kuds snage u Libanu i Siriji do 2016. godine.
Zatim, u javnom obraćanju u ponedeljak, lider Hezbolaha Hasan Nasralah rekao je da je Zahedi ključna figura za libansku grupu i da je imao tri četvorogodišnja boravka u toj maloj mediteranskoj zemlji.
Nasralah, kao i Sirija i drugi ključni saveznici Teherana, rekli su da ostaju posvećeni podršci Iranu.
„To je prirodno pravo za Iran. Prirodno je da Islamska Republika sprovede ovaj odgovor (na napad na konzulat)“, rekao je Nasralah.
Nasralah je rekao da je Zahedijev prvi angažman bio do 2002. godine, nadgledao je povlačenje Izraela iz južnog Libana i pomagao Hezbolahu da se poveća. Zahedijev drugi mandat pokrivao je neke od najžešćih borbi u pobuni u Siriji koja je prerasla u građanski rat, gde su Teheran i Rusija igrali ključnu ulogu u podršci Asadu protiv opozicionih snaga. Zahedijev poslednji boravak počeo je 2020. i završio se kada je ubijen.
Militanti Hezbolaha i izraelske trupe sukobile su se duž napete libansko-izraelske granice od 8. oktobra, dan nakon napada Hamasa na južni Izrael.
Lider Hezbolaha je rekao da je u trenutku kada su sukobi počeli, Zahedi navodno želeo da se pridruži militantima Hezbolaha na liniji fronta, ali mu to nije dozvoljeno.
Ranije u ponedeljak, izraelski vazdušni napadi na južni Liban ubili su Ali Ahmada Huseina, elitnog komandanta Hezbolahovih tajnih Radvan snaga. Hezbolah je najavio Huseinovu smrt, ali nije dao nikakve detalje o okolnostima ili njegovoj ulozi u grupi u skladu sa načinom na koji objavljuje smrt svojih članova.
Ubistvo Huseina, jednog od do sada ubijenih najistaknutijih militanata, došlo je uoči posete iranskog ministra spoljnih poslova Siriji.
Izrael smatra Hezbolah svojom najozbiljnijom neposrednom pretnjom, procenjujući da ima oko 150.000 raketa i projektila, uključujući precizno navođene rakete koje mogu pogoditi bilo gde u Izraelu. Grupa, koja ima hiljade boraca prekaljenih u borbi koji su učestvovali u 12-godišnjem sukobu u Siriji, takođe ima različite vrste vojnih dronova.
U januaru su izraelski avioni udarili i ubili još jednog elitnog komandanta Hezbolaha iz Radvan snaga, Visama al-Tavila, koji se decenijama borio sa grupom i učestvovao u nekim od njenih najvećih bitaka.
Hezbolah je saopštio da će prestati da ispaljuje rakete kada se postigne prekid vatre u Pojasu Gaze koji bi okončao rat Izraela i Hamasa. Izraelski zvaničnici zahtevaju da se Radvan snage povuku iz graničnog područja kako bi se desetine hiljada raseljenih Izraelaca vratilo kućama.
Vašington i Pariz se bore da pronađu diplomatsko rešenje za zaustavljanje borbi duž libansko-izraelske granice, nadajući se da će sprečiti novi sveobuhvatni rat između Hezbolaha i Izraela od jednomesečnog rata u leto 2006.
