Norveška je objavila plan da skoro udvostruči vojne troškove u narednih 12 godina. Fokusirajući se na svoju mornaricu i protivvazdušnu odbranu, plan će Norvešku učiniti jednom od najvećih potrošača u NATO-u.
Norveška vlada će upumpati ukupno 1,6 biliona kruna (93 milijarde dolara) u svoju vojsku od sada do 2036. godine, navodi se u saopštenju u petak. Do tada će državni budžet za odbranu biti skoro duplo veći nego danas, mereno realnom vrednošću.
Prema planu koji je predstavljen poslanicima, Norveška će potrošiti 2,7% svog BDP-a na odbranu do 2036. godine, u odnosu na 2% ove godine.
Dokument predviđa kupovinu najmanje pet novih fregata sa sposobnošću protivpodmorničkog ratovanja, kao i najmanje pet novih podmornica. Takođe se poziva na ulaganje u dronove i satelite za nadzor, kao i na nabavku zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane.
„Norveška je država sa značajnim pomorskim interesima“, saopštila je vlada. „U kombinaciji sa našom neposrednom blizinom ruskim nuklearnim podmorničkim snagama, održavanje svesti o situaciji na krajnjem severu i u severnom Atlantiku je najvažnije.
Norveška vojska će takođe biti proširena sa jedne na tri brigade, dok će još 5.000 regruta biti dodato domobranima zemlje od 40.000 vojnika.
NATO zahteva da njegove članice troše najmanje 2% svog BDP-a na odbranu. Prema podacima bloka, očekuje se da će 18 od 32 zemlje članice dostići ili premašiti ovaj prag 2024. Ova cifra predstavlja šestostruko povećanje od 2014. godine, kada su samo tri članice – SAD, Velika Britanija i Grčka – postigle cilj.
Ranije ove nedelje, poljski predsednik Andžej Duda predložio je da se prag od 2% poveća na 3% kako bi se suprotstavio navodnoj „imperijalnoj politici“ Rusije i kao odgovor na rastuće tenzije na Bliskom istoku i Pacifiku. Trenutno samo Grčka, Poljska i SAD ispunjavaju ili premašuju Dudin cilj.
Poslednjih meseci, brojni zapadni lideri su govorili o pretnji ruskog napada na NATO da bi opravdali povećane vojne troškove. Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je takve tvrdnje kao „potpunu besmislicu“ koja je osmišljena da „izvuče novac“ zapadnim poreskim obveznicima.
