Očekivani životni vek odraslih širom sveta porastao je za 6,2 godine između 1990. i 2021. godine, uprkos uočenom padu povezanom sa pandemijom korona virusa između 2019. i 2021. godine, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Lance.
Nekoliko faktora je doprinelo ukupnom povećanju životnog veka širom sveta u poslednjih 20 godina, uključujući smanjenje smrtnosti od crevnih infekcija kao što je dijareja, otkrio je istraživački tim koji je predvodio naučnik Sajmon Hej iz Američkog instituta za zdravstvenu metriku i procenu (IHME), koji radi na Univerzitetu u Vašingtonu.
Samo zbog ovog smanjenja očekivani životni vek je u navedenom periodu povećan za 1,1 godinu.
„Drugi najveći uticaj na očekivani životni vek pripisan je smanjenom mortalitetu od infekcija donjih disajnih puteva, što je produžilo očekivani životni vek za 0,9 godina od 1990. do 2021. godine“, navodi se u studiji.
Ključni faktori koji doprinose produženju životnog veka su smanjena smrtnost od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti.
Zbog pandemije korona virusa, od 2019. do 2021. uočeno je skraćenje životnog veka. Ipak stručnjaci IHME-a su pre nekoliko godina izvestili da je sa početkom pandemije koronavirusa (između 2019. i 2021.) očekivani životni vek širom sveta opao za 1,6 godina zbog velikog broja smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom.
U zavisnosti od regiona taj trend je veoma varirao. Tako je u pomenutom periodu očekivani životni vek u jugoistočnoj Aziji, istočnoj Aziji i Okeaniji smanjen za samo 0,4 godine, što je najmanji ukupni pad.
Ali naučnici su otkrili da je u međuvremenu, između 2019. i 2021. godine, očekivani životni vek na Karibima i u Latinskoj Americi pao za 3,6 godina.
Između 1990. i 2019. godine, vodeći uzroci smrti bili su koronarna bolest srca, moždani udar, hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) i infekcije donjih respiratornih organa (tim redosledom), rekli su stručnjaci.
U 2020. su otkrili da je kovid-19 zauzeo treće mesto, a 2021. je izbio na drugo mesto.
„Naša studija odražava nijansiranu sliku globalnog zdravlja“, rekla je koautorka studije Liane Ong.
„S jedne strane, imamo monumentalna dostignuća u brojnim zemljama kada je u pitanju prevencija umiranja od crevnih bolesti, poput dijareje i moždanog udara, ali nam je u isto vreme jasno u kojoj meri nas je pandemija kovida-19 unazadila.“
Istraživači nisu proučavali apsolutni očekivani životni vek širom sveta.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je između 2000. i 2019. povećana za otprilike 6 godina – sa 66,8 na 73,4 godine.
U okviru studije, naučnici su analizirali više od 56.000 uzoraka i podataka koji su im bili dostupni, kao što su rezultati obdukcije, popisi stanovništva i registri raka. Njihov cilj je bio da analiziraju globalni uticaj bolesti, povreda i faktora rizika na očekivani životni vek odraslih.
Istraživanje se zasniva na procenama smrtnosti od 288 uzroka smrti u više od 200 zemalja i regiona sveta.
Procene o kovidu su izvedene iz analiza viška mortaliteta od posledica pandemije korona virusa u periodu od 1. januara 2020. do 31. decembra 2021. godine.
Studija je zasnovana na stručnosti više od 11.000 zaposlenih iz više od 160 zemalja i teritorija.
