Dva specijalista za ubojna sredstva, jedan sa Odeljenja za bezbednost Univerziteta u Stavangeru, a drugi iz Norveškog odbrambenog istraživačkog instituta, otkrili su da zbog svog hemijskog sastava, bombe i druga ubojna sredstva koja su još uvek u zemlji iz Prvog i Drugog svetskog rata postaju nestabilniji, povećavajući njihove šanse da eksplodiraju ako budu uznemireni.
U svom radu objavljenom u časopisu Royal Society Open Science, Geir Novik i Dennis Christensen opisali su testiranje koje su uradili na pronađenim bombama i šta su pri tome pronašli.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, vojske u raznim delovima Evrope i na drugim mestima ispaljivale su ogromne količine eksploziva na protivničke snage. Prethodno istraživanje je pokazalo da mnogi od tih eksploziva nisu eksplodirali kako je bilo predviđeno – umesto toga, oni su se zaglavili u zemlji zbog sile udara. Mnogi su još uvek tamo, od kojih se neki povremeno nalaze tokom operacija kopanja.
Prošlog meseca otkrivena je bomba od 500 kg koja se nalazi u dvorištu kuće u Plimutu u Velikoj Britaniji. Ta bomba je bezbedno uklonjena, ali drugi nisu te sreće. Bomba na koju je naišao bager u Hatingenu u Nemačkoj 2008. godine eksplodirala je, pri čemu je nekoliko ljudi povređeno.
U svom novom poduhvatu, Novik i Kristensen su pronašli dokaze koji sugerišu da bi otkriće neeksplodiranih ubojnih sredstava iz dva svetska rata moglo postati opasnije kako vreme prolazi.
Problem je, primetili su par, što su mnoge takve bombe i druge vrste eksploziva tog vremena napravljene korišćenjem Amatola, materijala napravljenog mešanjem amonijum nitrata sa TNT-om (trinitrotoluenom). Istraživači su objasnili da Amatol postaje sve isparljiviji kako vreme prolazi zbog sporog izlaganja vlazi, metalima u zemljištu i drugim materijalima. A to znači da je veća verovatnoća da će takvi eksplozivi eksplodirati ako su uznemireni.
Da bi saznali više o problemu, istraživači su bacili teške materijale na male uzorke Amatola koji su prikupljeni sa više lokacija širom Evrope koje su bile mete kampanja bombardovanja. To je pokazalo da je velika verovatnoća da će takve bombe eksplodirati ako se ometaju, na primer kada ljudi kopaju bašte ili građevinski radnici kopaju da bi postavili temelje za nove zgrade.
Kako prazni prostori koji su nekada bili poprište bitaka vide novu gradnju, šanse za smetnje rastu. Istraživači predlažu da se preduzmu dodatne mere predostrožnosti kako bi se izbegle povrede ili čak smrt od eksplozije takvih skrivenih ubojnih sredstava.