Istraživači sa Univerziteta Teksas u Centru za vitalnu dugovečnost u Dalasu (CVL) otkrili su da su moždani korelati opadanja pamćenja u vezi sa godinama komplikovaniji nego što se ranije verovalo, što bi moglo uticati na napore da se očuva kognitivno zdravlje kod starijih ljudi.
Dr Majkl Rug, direktor CVL-a i profesor psihologije u Školi za nauku o ponašanju i mozgu, stariji je autor studije, objavljene u The Journal of Neuroscience, koja je otkrila da dediferencijacija neurona povezana sa starenjem, obeležena padom u funkcionalna specijalizacija različitih regiona mozga, vođena je višestrukim mehanizmima.
Kako ljudi stare — čak i ako su dobrog zdravlja — mozak postaje manje precizan u tome kako su različite klase vizuelnih informacija predstavljene u vizuelnom korteksu. Ovo smanjenje neuronske selektivnosti, ili dediferencijacija, povezano je sa pogoršanjem performansi pamćenja.
Koristeći funkcionalni MRI (fMRI), istraživači su ispitali obrasce moždane aktivnosti učesnika dok su gledali slike koje su pripadale širokim kategorijama panoramskih scena i objekata. Neke od slika su ponovljene, što je omogućilo merenje obrazaca aktivnosti mozga izazvanih kategorijama slika, kao i pojedinačnim stavkama stimulusa.
Učesnici su uključivali grupe zdravih mladih i starijih odraslih — 24 muškarca i žene prosečne starosti od 22 godine i 24 sa prosečnom starošću od 69 godina.
„Na nivou kategorije, kao što smo i očekivali, otkrili smo da je starija grupa pokazala smanjenu selektivnost za scene u poređenju sa mlađom grupom, ali ne i za objekte“, rekao je Rugg. „Ali kada smo pogledali pojedinačne stavke, selektivnost i za scene i za objekte je smanjena u starijoj grupi. To implicira da mehanizmi koji pokreću dediferencijaciju na nivou pojedinačne stavke nisu isti kao oni na nivou kategorije. Morali smo da u ovoj tački, pretpostavili su da su to jedan te isti mehanizam.“
Implikacija je, rekao je Rugg, da saznanje koliko je mozak pojedinca selektivan za kategorije ne predviđa koliko će mozak biti selektivan za pojedinačne stavke.
„Ne postoji jedinstvena teorija neuronske dediferencijacije povezane sa uzrastom“, rekao je Rugg, koji je takođe istaknuti predsedavajući za nauke o ponašanju i mozgu.
„Ovo ima važne implikacije na to kako razumemo i istražujemo starosne razlike u neuronskoj selektivnosti, od kojih neke mere predviđaju performanse pamćenja. U budućnosti, moraćemo da budemo oprezniji u načinu na koji generalizujemo od nalaza na nivou kategorije na šta se dešava šire u mozgu kako ljudi stare.“
Dopisni autor Sabina Srokova, Ph.D.’22, bivša Ruggova studentica, koja je sada naučni saradnik na Univerzitetu u Arizoni, rekla je da nalazi sugerišu da najmanje dva nezavisna faktora utiču na smanjenje selektivnosti kod starijih osoba.
„Znamo da su neuronski mehanizmi koji su u osnovi selektivnosti na nivou kategorije čvrsto povezani sa uspehom pamćenja tokom životnog veka odraslih“, rekla je Srokova. „Međutim, faktori koji doprinose odnosu između neuronske selektivnosti, starosti i sposobnosti pamćenja ostaju nepoznati.“
„Sada kada verujemo da različiti neuronski mehanizmi deluju u ova dva konteksta, ključno je da nastavimo da ih proučavamo odvojeno.“
Istraživači će zatim ispitati mehanizme koji doprinose opadanju selektivnosti na nivou kategorije u vezi sa uzrastom koristeći istovremeno snimanje pokreta očiju tokom fMRI skeniranja.
