Međunarodni istraživački tim na čelu sa dr Gabrijelom S. Fereira iz Senckenberg centra za ljudsku evoluciju i paleoživotnu sredinu na Univerzitetu u Tibingenu opisao je novu vrstu džinovske kornjače iz kasnog pleistocena.
Peltocephalus maturin je star između 40.000 i 9.000 godina i dolazi iz brazilske Amazonije. Sa dužinom oklopa od oko 180 centimetara, ova vrsta je jedna od najvećih poznatih slatkovodnih kornjača na svetu. Oklopni gmizavac je dobio ime po džinovskoj kornjači „Maturin“, izmišljenom liku koji je stvorio autor bestselera Stiven King.
Sa maksimalnom dužinom oklopa od 140 centimetara, azijska uskoglava meka kornjača (Chitra chitra) zajedno sa oko 110 centimetara dugom južnoameričkom rečnom kornjačom (Podocnemis ekpansa) jedna je od najvećih slatkovodnih kornjača koje danas žive.
„U prošlosti znamo samo za nekoliko kornjača koje su živele u slatkim vodama koje su imale dužinu oklopa veću od 150 centimetara“, objašnjava dr Fereira. „Tako velike životinje su nedavno poznate prvenstveno iz miocena, perioda pre oko 23 do 5 miliona godina.“
Fereira i međunarodni tim su sada otkrili džinovskog predstavnika ovog reda gmizavaca s kraja pleistocenskog perioda, pre oko 40.000 do 9.000 godina, i opisali ga kao novu vrstu. Fosilne ostatke — deo donje vilice kornjače — sakupili su rudari zlata u kamenolomu „Takuaras“ u Porto Velju u Brazilu.
Na osnovu različitih karakteristika, istraživački tim pretpostavlja blisku vezu sa modernom velikoglavom amazonskom kornjačom (Peltocephalus dumerilianus) i svejednom ishranom. „Novu vrstu smo nazvali po džinovskoj kornjači Maturin, glavnom protagonisti multiverzuma Stivena Kinga. Maturin je odgovoran za stvaranje univerzuma u Kingovim romanima i filmovima“, objašnjava dr Fereira.
Rad je objavljen u časopisu Biologi Letters.
Pozivajući se na izuzetno veliku veličinu kornjače, dr Fereira kaže: „Ovo je veoma iznenađujuće jer slatkovodne kornjače — za razliku od njihovih kopnenih i morskih rođaka — retko imaju takve gigantske oblike, a najmlađi džinovski fosili za koje se do sada zna da potiču iz miocenskih naslaga.“
Novo otkriće je najmlađa poznata pojava džinovskih slatkovodnih kornjača i sugeriše koegzistenciju Peltocephalus maturin sa ranim ljudskim stanovnicima u regionu Amazona.
„Ljudi su se naselili u regionu Amazonije pre oko 12.600 godina. Takođe znamo da su velike kornjače bile na ishrani hominina još od paleolita. Bilo da su slatkovodne kornjače, koje je mnogo teže uhvatiti zbog njihove okretnosti, takođe jele rano ljudi i da li je Peltocephalus maturin — zajedno sa južnoameričkom megafaunom — postao žrtva ljudske ekspanzije još uvek nije jasno.
„Ovde nam treba više podataka iz kasnog pleistocena i ranog holocena u basenu Amazona“, kaže Fereira, dajući pogled na budući rad.
