Američko-kanadska istraživačka saradnja koju vodi Medicinski centar Univerziteta Vanderbilt identifikovala je uobičajene promene u krvi povezane sa uzrastom kao faktor rizika za akutnu povredu bubrega (AKI), koja se javlja kod više od 1 od 5 hospitalizovanih odraslih osoba širom sveta.
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Nature Medicine, moglo bi otvoriti vrata novim, efikasnijim tretmanima za AKI i način da se spreči njegovo napredovanje u završnu bubrežnu bolest koja zahteva dijalizu bubrega.
Fokus ovog istraživanja bila je klonska hematopoeza neodređenog potencijala (CHIP), somatske (nenasleđene) mutacije u matičnim ćelijama krvi koje mogu izazvati eksplozivne, klonske ekspanzije abnormalnih ćelija.
CHIP, koji pogađa 10-20% ljudi starosti 65 i više godina, povezan je sa procenjenim 40% većim rizikom od smrti od kardiovaskularnih, plućnih i jetrenih bolesti i drugih inflamatornih stanja. Ova starosna grupa je takođe posebno osetljiva na AKI.
„Pored poznatih uzroka AKI, identifikacija povezanosti sa CHIP-om pruža novi uvid u povećani rizik i osnovne mehanizme za razvoj AKI među starijom populacijom“, rekao je Raimond Harris, MD, ko-korespondentni autor rada sa Aleksandar Bik, MD, Ph.D.
„Mi obično razmišljamo o tome kako hronična upala izazvana CHIP-om može izazvati hronične bolesti, ali sam bio prilično iznenađen efektom koji je CHIP imao na akutnu upalu“, dodao je Bik.
Bik, docent medicine na Odseku za genetičku medicinu, je pionir metoda za određivanje prisustva CHIP-a i mehanizama pomoću kojih on dovodi do bolesti.
Haris, profesor medicine Ann i Roscoe R. Robinson i direktor istraživanja u Odeljenju za nefrologiju i hipertenziju, međunarodno je poznat po svojim istraživanjima akutnih i hroničnih oštećenja bubrega.
Istraživači iz Kanade i širom Sjedinjenih Država doprineli su studiji, koju su nadgledali Bik, Haris i dr Kasiana Robinson-Koen, vanredni profesor medicine na VUMC-u. Studiju je vodila prva autorka Caitlin Vlasschaert, MD, stalna doktorka medicine na Univerzitetu Kueens u Kingstonu, Ontario, Kanada, koja je prethodno bila gostujući istraživač na VUMC-u.
Istraživači su prvo pokazali da je CHIP povezan sa AKI u meta-analizi tri kohorte zasnovane na populaciji koje ukupno čine više od 440.000 pojedinaca iz Biobanke UK (Ujedinjenog Kraljevstva) i dve dugotrajne studije u Sjedinjenim Državama.
Povezanost CHIP-AKI bila je izraženija kod pacijenata kojima je bila potrebna dijaliza i kod osoba sa mutacijama koje nisu u genu DNMT3A, uključujući gene Tet2 i Jak2.
Prateći ovaj nalaz, istraživači su kreirali mišje modele CHIP-a u kojima su i Tet2 i Jak2 mutirani. Oni su primetili ozbiljniji AKI, veću infiltraciju proinflamatornih makrofaga, vrstu imunih ćelija, u bubrezima, poremećeni oporavak od AKI i veću post-AKI fibrozu ili ožiljke.
Ovi rezultati sugerišu da CHIP inhibira oporavak od AKI tako što izaziva proinflamatorni odgovor mutantnim, infiltrirajućim makrofagima. Stoga je moguće smanjiti ovaj rizik ciljanjem na elemente urođenog imunog sistema koji iniciraju i raspiruju plamen upale u bubrezima, zaključili su istraživači.
„Bila je privilegija blisko sarađivati sa istraživačkom grupom dr. Harrisa na ovim naporima“, rekao je Bik. „Bilo je izvanredno videti koliko su naša zapažanja na skali biobanke rekapitulirana mehanističkim eksperimentima dr Harisa.“
