Uprkos njihovoj rasprostranjenosti, artritis, bol u vratu i leđima dobijaju malo novca za istraživanje

Uprkos njihovoj rasprostranjenosti, artritis, bol u vratu i leđima dobijaju malo novca za istraživanje

Muskuloskeletne bolesti—raznovrsna kategorija stanja koja utiču na kosti, zglobove, mišiće i vezivna tkiva— pogađaju više od 1 od 3 osobe u Sjedinjenim Državama i predstavljaju vodeći pokretač potrošnje na zdravstvenu zaštitu sa procenjenim troškovima od više od 380 milijardi dolara u 2016. , stavljajući ih ispred dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka. Kaže se da uslovi koji utiču na mnoge ljude, izazivaju velike finansijske troškove za pojedince i društvo i negativno utiču na kvalitet života pojedinaca i njihovih najmilijih nose veliki teret bolesti.

Istraživači koje je vodio dr Ara Nazarian u Inicijativi za translacionu translacionu muskuloskeletnu inicijativu na Odeljenju za ortopedske studije Carl J. Shapiro u Beth Israel Deaconess Medical Center (BIDMC), procenili su odnos između opterećenja bolesti za 60 stanja i federalnog sredstva dodeljena njima posvećenim istraživanjima.

Rezultati tima, objavljeni u The Lancet Regional Health—Americas, otkrili su da je federalno finansiranje mišićno-skeletnih bolesti neproporcionalno nisko uprkos njihovom značajnom i rastućem uticaju.

„Postoji ogromna neusklađenost; ako ustanete pred bilo kojom publikom i pitate koliko ljudi ima ili poznaje nekoga ko pati od artritisa ili bolova u leđima, svaka ruka će se dići u vazduh, a ipak mišićno-skeletne bolesti imaju manje od 2% federalnih dolara za istraživanje“, rekao je Nazarian, koji je takođe vanredni profesor ortopedske hirurgije na Harvardskoj medicinskoj školi. „Da bi se finansiranje uskladilo sa nivoom opterećenja bolesti, za početak bi bilo potrebno približno desetostruko povećanje.

Nazarian i njegove kolege su pregledali finansiranje Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) u 2019. i 2021. za 60 bolesti, uključujući različite vrste raka, kardiovaskularne bolesti, poremećaje upotrebe supstanci, Alchajmerovu bolest i demenciju i bolesti mišićno-skeletnog sistema. Zatim, koristeći podatke iz Globalne studije o opterećenju bolesti iz 2019., tim je kvantifikovao kumulativne troškove svakog stanja merene u godinama života prilagođenim invalidnosti (DALI), merenje ekonomskog i socijalnog uticaja invaliditeta na kvalitet života.

DALI proračuni omogućavaju istražiteljima da uporede hronična stanja niskog stepena, kao što je bol u leđima, sa akutnim uzrocima povreda i smrti. (Na primer, Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da je depresija odgovorna za više godina izgubljenih zbog invaliditeta nego dijabetes u SAD.)

Dok je analiza otkrila opštu pozitivnu povezanost između tereta bolesti i nivoa federalnog finansiranja, mišićno-skeletne bolesti su očigledno bile nedovoljno finansirane u odnosu na njihove kumulativne lične i društvene uticaje.

Reumatoidni artritis, progresivna, iscrpljujuća autoimuna bolest u kojoj telo napada zglobove, dobila je 67% sredstava predviđenih na osnovu njegovog uticaja; bol u donjem delu leđa, koji košta zdravstveni sistem SAD procenjenih 100 milijardi dolara godišnje, dobio je samo 14% predviđenih dolara za istraživanje. Bol u vratu, koji pogađa do polovine svih ljudi na nacionalnom i globalnom nivou svake godine, dobio je manje od 1% – samo 0,83% – predviđenih sredstava.

Uz savremenu medicinu, ljudi žive duže, ali takođe provode više tih godina živeći sa hroničnim invalidnim bolestima“, rekao je Nazarian. „Nedostatak efikasnih terapija ograničava našu sposobnost da upravljamo ovim uslovima. Postoji velika potreba za posebnom pažnjom na sve veći teret mišićno-skeletnih problema koji uzrokuju bol, otežavaju pokretljivost i sprečavaju pojedince da žive punim i zdravim životom.“

Istraživanje je pokazalo da bez federalnog finansiranja preko Nacionalnog instituta za artritis i mišićno-skeletne i kožne bolesti (NIAMS) NIH-a, inovacije u istraživanju mišićno-skeletnog sistema odugovlače. Federalni dolari su potrebni za obuku sledeće generacije naučnika i podsticanje osnovne nauke koja će baciti novo svetlo na ove složene bolesti.

„Robusni bazični i translacioni istraživački rad postavljaju važne temelje za napredak u ovoj oblasti, a industrija onda može preduzeti sledeće korake da ih prevede u terapeutska rešenja za stanovništvo“, rekao je Nazarian. „Međutim, bez odgovarajućih javnih ulaganja u ranim fazama istraživanja, mnoge dobre ideje i rešenja koja mogu suštinski da promene živote ljudi nikada neće ugledati svetlost dana.“