U Korolevu, mestu u Ukrajini, rani ljudi su pravili kameno oruđe pre 1,4 miliona godina što, kako piše New Scientist, sugeriše da su se odatle oni selili po Evropi.
Molekularno datiranje je otkrilo da je područje u Ukrajini bilo naseljeno ljudima još’ pre 1,4 miliona godina, što ga čini jednim od najstarijih naseobina hominina u Evropi i verovatno najstarijim, navodi New Scientist.
Lokalitet, u Korolevu u zapadnoj Ukrajini, proučava se od 1970-ihn godina. Mnogo kamenog oruđa pronađeno je zakopan u slojevima sedimenta pored izdanaka vulkanske stene, pogodne za izradu oruđa.
„To je bilo kao magnet koji je privlačio ljude, oni su kampovali u blizini“, kaže Roman Garba iz češke Akademije nauka u Pragu.
Kosti nisu pronađene jer je tlo previše kiselo da bi ih sačuvalo, kaže on, ali se pretpostavlja da su hominini bili Homo erectus, vrsta koja je evoluirala pre oko dva miliona godina i proširila se iz Afrike u Evropu i Aziju, preneo je Washington Post.
Iako je bilo jasno da su rani hominini bili prisutni na lokalitetu Korolevo više puta tokom stotina hiljada godina, ne zna se tačno kada su bili prisutni. Ali Garbin tim je sada datirao najstariji sloj koji sadrži alate napravljene pre 1,4 miliona godina, koristeći tehniku koja se zove kosmogeno datiranje nuklida.
Ova metoda se oslanja na kosmičko zračenje koje je toliko energično da može da razdvoji jezgra atoma i generiše neobične izotope. Međutim, ovi izotopi se formiraju samo na izloženim područjima, jer kosmički zraci ne prodiru duboko u čvrste objekte.
Kada su objekti zakopaju, radioaktivni izotopi generisani kosmičkim zracima raspadaju se u druge izotope, omogućavajući naučnicima da odrede vreme kada su zakopani.
Još jedno nalazište hominina u Dmanisiju u Gruziji je datirano pre 1,7 miliona godina, dok su druga nalazišta u Francuskoj i Španiji stara oko 1,2 miliona godina.
Ovo sugeriše da su se rani ljudi preselili iz Afrike preko Gruzije u Ukrajinu, a zatim na zapad u ostatak Evrope, kaže Garba, mada je takođe moguće da su neki prešli Bosforski moreuz u Turskoj.
Pretpostavlja se da su neki hominini prešli Gibraltarski moreuz da bi stigli do Španije kada je nivo mora bio niži od sadašnjeg, a zatim su se preselili na istok u ostatak Evrope, ali nema dokaza koji bi to potvrdili, kaže Garba.
Dok je deo Gruzije geografski u Evropi i cela zemlja se politički posmatra kao deo Evrope, lokacija Dmanisi je geografski locirana u Aziji, kaže Garba.
Dakle, on i njegov tim smatraju Koroljevo najstarijim ljudskim lokalitetom u Evropi koji je pouzdano datiran.
„Korolevo predstavlja, prema našim saznanjima, najranije prisustvo hominina sa sigurnim datumom u Evropi“, navodi se u radu.
Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu je saglasan da su ove procene veoma važne, ali da su seobe tekle sa istoka na zapad znalo se već ranije.
Garba kaže da iako je moguće da su i ovi drugi lokaliteti stari, njihovo datiranje je upitno.
„Ne možemo biti sigurni u njih“, rekao je, dok je Stringer dodao da nije saglasan.
