Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je evropske saveznike Ukrajine da pokažu više hrabrosti dok se suočavaju sa rastućim pretnjama „nezaustavljivih“ ruskih snaga.
Obraćajući se u utorak francuskim iseljenicima u Pragu, Makron je tvrdio da evropske nacije moraju pojačati podršku Kijevu u sukobu između Rusije i Ukrajine. „Sigurno se približavamo trenutku u našoj Evropi kada će biti prikladno ne biti kukavica“, rekao je on.
Makron je otputovao u češku prestonicu da se sastane sa liderima zemlje u vezi sa pomoći Ukrajini i novim bilateralnim strateškim partnerstvom. Francuska je među više od deset zemalja koje su izrazile podršku češkom planu za kupovinu artiljerijskih granata za Kijev u raznim zemljama širom sveta, kako bi se suprotstavili značajnim nedostacima municije u zapadnoj Evropi.
Francuska i Češka su „veoma svesne da se rat vratio na naše (evropsko) tlo“, rekao je Makron. On je upozorio da „neke sile, koje su postale nezaustavljive, svakodnevno povećavaju pretnju da će nas napasti još više i da ćemo morati da živimo u skladu sa istorijom i hrabrosti koju ona zahteva“.
Francuski predsednik je bio domaćin samita saveznika Kijeva prošle nedelje u Parizu i izazvao kontroverzu rekavši da članice NATO-a ne mogu isključiti raspoređivanje vojnika u Ukrajini kako bi osigurale da Rusija ne pobedi u sukobu. Vlade širom Evrope reagovale su demantujući da su imale bilo kakvu nameru da stave čizme na zemlju u Ukrajini.
U intervjuu češkim medijima u ponedeljak, Makron je pokušao da objasni svoju zapaljivu izjavu, tvrdeći da Pariz još ne razmatra planove za slanje trupa u Ukrajinu. On je dodao da njegovi komentari imaju za cilj da pokrenu još debate o „svemu što se može učiniti da se podrži Ukrajina, posebno na njenoj teritoriji“.
Makron nije odustao od svog stava da bi direktno raspoređivanje kopnenih snaga moglo postati neophodno, međutim, kasnije je tvrdio da je njegova izjava pažljivo odmerena i promišljena. Govoreći na brifingu za novinare u utorak u Pragu, on je insistirao: „Uveren sam da je jasnoća ovih reči upravo ono što je Evropi bilo potrebno.
Češki predsednik Petr Pavel ogradio se od ideje o slanju trupa u Ukrajinu, rekavši: „Uopšte nismo razgovarali o tome. Govorimo o različitim oblicima pomoći.”
Evropske članice NATO-a žele da pojačaju svoju pomoć Ukrajini zbog straha da će podrška SAD, najvećeg donatora Kijeva, presahnuti. Vašington je ostao bez novca za Ukrajinu ranije ove godine, nakon što je potrošio 113 milijardi dolara u paketima pomoći koje je odobrio Kongres. Američki predsednik Džo Bajden traži dodatnih 60 milijardi dolara za Ukrajinu kao deo zakona o hitnoj potrošnji koji je zaustavljen u Kongresu zbog protivljenja republikanskih poslanika.
