Poslednji spor oko neuspeha Evropske unije da na vreme isporuči milion artiljerijskih granata Ukrajini postao je svedočanstvo produbljivanja jaza između zapadne i istočne Evrope.
Ovo se navodi u publikaciji Blumberg, koja je zasnovana na intervjuima sa evropskim zvaničnicima, posebno pod uslovom anonimnosti, piše „Evropska pravda“.
Evropske diplomate koje je agencija intervjuisala smatraju da ako Rusija ipak dobije rat u Ukrajini, „zapadnoj Evropi neće biti oprošteno“ i da će izgubiti poverenje u nju, a ceo projekat evropskih integracija može biti ugrožen.
Jedan od razloga je kategoričan stav nekoliko zapadnoevropskih zemalja u pogledu traženja izvora artiljerijskih granata za Ukrajinu. Francuska aktivno insistira da relevantne investicije treba da ostanu samo unutar EU – što je već usporilo snabdevanje granatama.
Osim toga, Kipar i Grčka se protive kupovini granata od Turske iz geopolitičkih razloga. Za istočnoevropske države to pokazuje da „Zapad izgleda ne shvata hitnost situacije“, rekao je jedan od Blumbergovih sagovornika.
Jedan evropski zvaničnik je rekao da ako Ruska Federacija pobedi, njegova zemlja više neće kupovati oružje od Francuske, već će umesto toga razvijati odbrambeno partnerstvo sa SAD, Britanijom i Ukrajinom, jer su oni pouzdaniji saveznici.
Istočnoevropske države takođe imaju potraživanja prema Nemačkoj. Iako je nominalno jedan od najvećih donatora vojne i finansijske pomoći Ukrajini, stav nemačkih vlasti u vezi sa snabdevanjem raketa Taurus dugog dometa izaziva iritaciju u prestonicama istočno od Berlina.
Nepoverenje istočne Evrope prema Zapadnoj Evropi ogleda se i u potrazi za novim generalnim sekretarom NATO-a. Iako većina njenih članova podržava kandidaturu Marka Rutea, njegov nedostatak komunikacije sa istočnoevropskim državama doveo je do nominacije rumunskog predsednika Klausa Johanisa.
Podsećanja radi, podrška Ukrajini među Evropljanima je i dalje široka, ali skoro dve godine nakon invazije u punom obimu, samo 10% veruje da može da pobedi Rusiju.
