Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je u četvrtom kvartalu prošle godine najskuplji stan prodat na opštini Vračar po ceni od 1,54 miliona evra, dok je najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac za 1,9 miliona evra.
Najskuplje plaćeno garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 63.000 evra na beogradskoj opštini Stari grad, dok najskuplja cena poslovnog prostora iznosi 7,82 miliona evra i plaćena je na opštini Palilula u Beogradu, dodaje se u saopštenju RGZ.
Podaci RGZ tržišta nepokretnosti za četvrti kvartal 2023. godine pokazuju da je u Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije koronavirusa.
U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta, koje nisu upisane u katastar nepokretnosti, u ukupnoj vrednosti je opao za osam odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine i za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Od ukupno 1,7 milijardi evra, 534,1 milion evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosio je 32.069 što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 14,3 odsto manje nego u četvrtom kvartalu prošle godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova – 871,5 miliona evra, sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine.
Za kuće je izdvojeno 134,1 milion evra, za građevinsko zemljište 131 milion evra, za poslovne prostore 100,7 miliona evra, za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra.
Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što su dva procentna poena manje nego lane.
Najveći obim novčanih sredstava zabeležen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 392 miliona evra, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije istog suda, zabeležila najveći obim novčanih sredstava u iznosu od 65,8 miliona evra, od čega oko 44,2 miliona evra pripada delimično regulisanom tržištu.
Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, dostavljenih od javnih beležnika, je na području Osnovnog suda u Novom Sadu, dok je najveći broj zaključenih ugovora u kancelariji Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić i iznosi 516 ugovora.
Kancelarija Javni beležnik Milka Sredojević, sa teritorije Osnovnog suda u Užicu, je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti sa 274 ugovora u četvrtom kvartalu 2023. godine, dodaje se u saopštenju RGZ.
U Gradu Beogradu za stanove je izdvojeno 493,2 miliona evra, a u Beogradu je zabeležen i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora, navodi se u saopštenju.
