Prostorna navigacija i prostorno pamćenje igraju centralnu ulogu u našim životima. Bez ovih sposobnosti teško bismo se snalazili i teško bismo se sećali prošlih događaja. Međutim, neuronska osnova prostornog pamćenja je daleko od potpunog razumevanja.
Istraživačka grupa koju predvodi prof. dr Lukas Kunc, koji se nedavno pridružio Univerzitetskoj bolnici u Bonu (UKB), stekla je nove uvide u ovaj jaz u znanju. Zajedno sa naučnicima iz Njujorka i Frajburga, otkrio je da različite vrste nervnih ćelija postaju aktivne zajedno tokom prostornog pamćenja i da ih koordiniraju moždani talasi („talasi“).
Ovi rezultati su sada objavljeni u časopisu Nature Neuroscience.
Asocijativna memorija osigurava da su različite informacije povezane zajedno. „U kontekstu prostorne memorije, asocijativna memorija nam omogućava da zapamtimo lokacije određenih objekata u prostornom okruženju“, objašnjava prof. Takođe je član Transdisciplinarnog istraživačkog područja (TRA) Život i zdravlje na Univerzitetu u Bonu.
„Na primer, možemo da se setimo gde u kući stavljamo ključeve. Međutim, u starijoj dobi ili kod određenih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ova sposobnost je ograničena. „Zbog toga je važno istražiti da se neuronska osnova različitih oblika ljudskog pamćenja dalje istražuje“, kaže prof. Kunc. Dugoročno, ovo bi moglo pomoći u razvoju novih terapija za oštećenje pamćenja.
Nervne ćelije su aktivne dok se informacije preuzimaju iz memorije. Da bi dalje istražili ovaj fenomen, istraživači su snimili aktivnost pojedinačnih nervnih ćelija u mozgu pacijenata sa epilepsijom dok su obavljali memorijski zadatak na računaru. „U virtuelnom svetu, od učesnika testa je traženo da zapamte lokacije različitih objekata“, objašnjava prof. Kunc.
Snimci su pokazali da su različite vrste nervnih ćelija postale aktivne tokom ovog zadatka pamćenja. Neke nervne ćelije su reagovale na određene objekte, dok su druge nervne ćelije reagovale kao odgovor na određene lokacije. Naučnici su primetili da su interakcije između ovih različitih tipova nervnih ćelija postale jača tokom vremena kada su se učesnici testa setili pravog objekta na pravom mestu.
Pored neurona mesta i objekata, istraživači su primetili da su moždani talasi hipokampusa („talasi“) takođe postali aktivni tokom zadatka pamćenja, i stoga verovatno igraju ključnu ulogu u formiranju i preuzimanju asocijativnih sećanja.
„Vrebanje bi moglo biti važno za povezivanje različitih tipova nervnih ćelija i formiranje složenih sećanja. Biće uzbudljivo dalje istraživati ovu ideju u budućim studijama“, objašnjava prof. Kunc. Takođe će biti zanimljivo u budućnosti proučavati kako se performanse memorije moduliraju kada se talasi potiskuju ili čak aktiviraju, pružajući uvid u uzročnu relevantnost talasa.